DAROVI PRIRODE Trikovi koje životinje koriste protiv SMRZAVANJA

od Živeti sa prirodom 1,472 views0

Mnoge životinje su mesecima izložene veoma niskim temperaturama. Da se ne bi smrzle, evolucija im je dala posebna svojstva.

Patke

Patke hodaju po snegu i ledu na temperaturama ispod nule, pa ipak ne gube mnogo toplote. Razlog je u nekoj vrsti prirodnog izmenjivača toplote: topla krv kroz arterije odlazi u noge i hladi se. Istovremeno, zagreva se krv koja se venama penje uvis. U samom telu patke krv ostaje relativno topla, a stopala taman toliko da ne dobiju promrzline. Zbog neznate razlike u temperaturi stopala i leda, patke gotovo ne gube toplotu preko stopala – za razliku od čoveka koji je bosonog stao na led.

Osim toga, patke dodatno štiti sloj masnoće koji odbija vodu. Masnoću luči žlezda na repu, a patke je kljunom raspoređuju po perju.

Plava senica

Sitnijim životinjama poput plave senice zimi je potrebno mnogo energije da bi metabolizam mogao da funkcioniše. Tokom samo jedne hladne noći sagori veliki deo telesne masnoće.

Naučnici Univerziteta Oksford uočili su da se ptice služe neobičnim trikom: već u prepodnevnim časovima zauzmu najbolja mesta u hranilištima, ali jedu tek uveče. Zahvaljujući tome energetska rezerva je dovoljna da prežive noć i bolje su zaštićene od napada. Od hladnoće ih dodatno štiti gusto odelo od perja.

Poljski (sivi) zec

Sivi zec dobro podnosi sneg i hladnoću zahvaljujući gustom krznu: zimi mu izraste dodatna dlaka, u kojoj se zadržava vazduh, a debeli vazdušni jastuk je odlična izolacija protiv hladnoće.

Vidra

Životinje koje, poput vidre, pretežno žive u vodi, moraju da imaju posebnu zaštitu od niskih temperatura u vodi. Gusto zimsko krzno vidre ima 50.000 dlaka po kvadratnom centimetru i verovatno je najgušće u životinjskom carstvu.

Jelen

Dlaka jelena ima tri sloja, zadržava vazduh i čuva toplotu. Osim toga, krzno mu zimi postaje znatno gušće, a dlaka dvostruko duža nego leti.

Velike životinje su u prednosti u odnosu na male zato što je površina preko koje toplota odlazi mnogo manja u odnosu na telo nego kod malih životinja.

Polarni medved

Polarni medved je tokom evolucije razvio inteligentan mehanizam, koji mu omogućava opstanak na Arktiku. Dlaka njegovog gustog krzna je šuplja, pa dlačice čuvaju dodatnu količinu vazhduha, a toplotne zrake sprovodi od spolja ka unutra. Koža polarnog medveda nije bela, nego crna: tamna boja veoma dobro apsorbuje toplotu.

Polarna lisica

Gusto krzno plarne lisice ne služi samo kao zaštita od toplote, već i za sakrivanje u snegu.

Krpelj

Krpelj zimi hibernira, a metabolizam je na minimumu. Temperature ispod nule su od vitalnog značaja za parazite. Kada su zime pretople, nema hibernacije, pa mogu da uginu od gladi.

Šumska žaba

Šumska žaba živi na severu Kanade i na Aljasci. Od niskih temperatura se štiti tako što u ćelijama luči sredstvo protiv smrzavanja od glukoze i uree. Ono snižava tačku smrzavanja i sprečava stvaranje ledenih kristala u ćelijama. Otkucaji srca, protok krvi i disanje u toj fazi prestaju, ali se na proleće ponovo aktiviraju.

blic.rs

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>