Đerdapska klisura: Mesto gde je rođena civilizacija

od Živeti sa prirodom 8,115 views0

Đerdapska klisura jedan je od najlepših prizora u ovom delu sveta, gde Dunav menja svoju širinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica. Blago Đerdapske klisure, najdužeg evropskog kanjona, prepoznato je svuda u svetu. Pre oko 9.000 godina stvoreno prvo uređeno urbano naselje i počelo računanje vremena.

Đerdapska klisuraFoto: Željko Jevtić

Đerdap se pominje još od pre nove ere, kada su trgovci iz stare Grčke tuda prevozili robu malim drvenim brodovima. Veći značaj Đerdap dobija za vreme rimskih careva, kada se probijaju putevi na levoj i desnoj obali, kojima je trebalo omogućiti legionarima prolaz u pohod na Dakiju (današnja Rumunija). Mnogi rimski carevi su učestvovali u uređenju Đerdapa, počevši još od Julija Cezara, ali je najpoznatiji ostao Trajan, osvajač Dakije, koji je uspeo da obezbedi prolaz kroz klisuru. On je dovršio put uklesan u stene desne obale Dunava, i izgradio prvi most na Dunavu između Turnu-Severina i Kostola, koji su njegovi naslednici srušili pri povlačenju iz Dakije, u strahu da ova plemena ne napadnu već oslabljenu rimsku imperiju.

Tokom srednjeg veka, za vreme krstaških ratova i nakon dolaska Turaka, Dunav postaje poprište borbi, pa se u ovim predelima grade tvrđave.

Pojavom parnih brodova, negde u XVIII veku, Đerdap postaje opet aktuelan, i aktivira se stari problem. Naime, još u rimsko doba, Dunav je u predelu današnjeg Sipa dobio naziv Željezna vrata, jer je u ovom delu plovidba bila faktički onemogućena, zbog velikog pada nivoa vode i podvodnih stena. Zato je već dvadesetih godina XIX veka počelo ispitivanje plovidbenih uslova i probijanje kanala kod Sipa, ali i pored toga, Dunav nije obuzdan sve do šezdesetih godina XX veka, kad je izgrađena brana i hidrocentrala (Đerdap I, II i III, jedno od najvećih postrojenja u ovom delu Evrope), čime je potpuno izmenjen tok reke. Na žalost, ovim je poplavljen i rimski put, i jedino što svedoči o njemu sad je Trajanova tabla, koja se može videti samo iz broda, jer je svega par metara iznad nivoa vode.

Trajanova tabla, Foto: wikipedia.org

Godine 1966. na platou iznad Dunava, otkriveno je i 9.000 godina staro neolitsko naselje Lepenski Vir, gde se mogu videti ostaci (osnove) kuća i svetski poznate kamene statuice. Na krečnjačkoj padini nasuprot monumentalnoj steni Treskavac, stvoreno je prvo uređeno urbano naselje sveta.

Kraj dunavskog vira, bogatog ribom, lovci sakupljači više nisu imali potrebe da lutaju u potrazi za hranom, koju im je reka izdašno pružala. Tako im je ostalo dovoljno vremena da postanu prvo ljudsko društvo u kome je obavljena podela rada, pa je neko gradio kolibe, neko pripitomljavao prve životinje, a prvi baštovani sveta su otkrivali kako se gaje jestive biljke.

Ipak, najveća revolucija koju je doneo Lepenski vir je stvaranje prve monumentalne umetnosti i početak računanja vremena. Pleme Lepenaca je hranilo i čuvalo svoje vajare zbog njihovog čudesnog talenta da u velike kamene oblutke uklešu ribolike likove, možda božanstva životodavnog Dunava.

Lepenski vir, Foto: wikipedia.org

Ta vajarska dela s tajanstvenim licima i rekonstrukcija naselja Lepenaca mogu se videti u Muzeju Lepenski vir, koji posetiocima prikazuje i izuzetan film o tome kako je ovu veliku civilizaciju otkrio akademik Dragoslav Srejović tokom izgradnje Hidroelektrane “Đerdap”.

Ipak, da bi se shvatilo zašto se baš ovde desila neolitska revolucija, potrebno je prošetati okolnom riznicom jedinstvene prirodne baštine.

Gledajući iz Lepenskog vira, pogled kao magnet privlači moćni vrh Treskavac s rumunske strane, koji se odvajkada u narodu koristi kao svojevrstan kalendarski “instrument”.

STENA SOKOLOVAC

Neposredno uz Lepenski vir počinje kratka i živopisna klisurica Boljetinske reke, koja u raznobojnim slojevima, nalik na parče torte visoko pedesetak metara, prikazuje istoriju planete. Put uz brdo, kroz prozračnu šumu i bistre penušave potoke vodi ka vidikovcima zbog kojih je Nacionalni park “Đerdap” bez premca u Evropi, a stena Sokolovac omiljeno mesto izletnika.

Izvor: 1, 2

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>