“HOBIT KUĆICA” NADOMAK BANJALUKE!

od Živeti sa prirodom 2,950 views0

Arhitekta Ognjen Šukalo napravio je u Prijakovcima kod Banjaluke staklenik od prirodnih materijala, u čijoj unutrašnjosti i na krovu rastu razne biljke. Uskoro planira i gradnju prvih stambenih kuća od slame i gline!

Foto: OgnjenŠukalo/Agro Planeta

Da biste mogli zamisliti sebe kako živite u kući od isključivo prirodnih materijala? Slame, zemlje i drveta? Da nemate klimu, ni centralno grijanje? Da je vaš izolator samo slama i zemlja?

Za nas je to još gotovo nezamislivo, ali trend vraćanja prirodi i života u kućama sagrađenim isključivo od prirodnih materijala sve je prisutniji širom sveta. Takav način života je ekološki prihvatljiviji, zdraviji i jeftiniji. Slama, u kombinaciji sa zemljanim materijama je pri tome prirodni izolator i kao što štiti od vrućine, tako i greje. Kuće građene na ovom principu pomalo podsećaju na idilično naselje Hobita iz trilogije “Gospodara prstenova”. Na internetu možete naći mnoštvo fotografija koje prikazuju romantične enterijere i eksterijere, kao i mnoštvo saveta o gradnji prirodnim materijalima i upotrebljivosti ovih stambenih objekata.

Neke od tih saveta primjenio je i Ognjen Šukalo, diplomirani inženjer arhitekture iz Banjaluke. U Prijakovcima, mestu nadomak grada na Vrbasu, na imanju svojih roditelja, izgradio je jedan takav objekat isključivo od prirodnih materijala. U njemu, za sada, žive sadnice raznog drveća, ali uskoro Ognjen planira da počne rad i na prvim stambenim objektima, piše časopis Agroplaneta.

“Ideje o ovom objektu su počele da se vrte negde 2009. ili 2010. godine. Prosto sam bio oduševljen činjenicom da može na tako fin i lagan način da se gradi, bez ogromne i kompleksne mašinerije i učešća u silnim industrijskim procesima za koje nam je rečeno da su obavezni kada se gradi. Ipak može da se gradi bez betona i opeke, a da istovremeno to bude nešto što zadovoljava većinu standarda za pristojne male objekte”, objašnjava Šukalo. To oduševljenje i mogućnosti koje pružaju jednostavni materijali podstakli su ga da i sam proba da izgradi jedan takav objekat.

Foto: OgnjenŠukalo/Agro Planeta

To je probni objekat na kojem bi trebalo naučiti dosta toga pre nego što nekad odlučimo da pravimo kuću ili druge objekte. Jedan je od prvih objekata tog tipa u Bosni i Hercegovini. Prvi su rađeni od balirane slame iznad Sarajeva negde oko 2011. godine, a i sad u poslednje vreme ima još nekoliko projekata u BiH u okviru kojih se radi sa slamom, glinom, drvetom”, priča Ognjen i dodaje:

“Objekat koji smo radili je kombinacija mnogo različitih tehnika i pristupa i možda je jedini koji je koristio baliranu slamu kao strukturni noseći materijal, znači bez skeletnih elemenata i stubova koji su sakriveni u slami. On je kombinacija građenja slamom i nepečenom zemljom uz još neke elemente skeletnog sistema i namenjen je da služi kao neka vrsta staklenika”.

U stakleniku su sadnice raznog drveća – kesten, orah, crni orah, hrast kitnjak, trešnja, brekinja, javor… Ukupno je tu oko 20 do 30 vrsta, a biće ih i više. U budućnosti Ognjen planira da se intenzivnije bavi građenjem prirodnim materijalima, permakulturom i drugim oblicima održive poljoprivrede i održivog upravljanja prostorom.

Foto: OgnjenŠukalo/Agro Planeta

“Pokušavam ovako da se pripremim za kompleksniji projekat u budućnosti. Trebalo bi to da uključuje neke objekte, i stambene i ekonomske, kao i elemente skupljanja kišnice sa terena i sa objekata”.

Iako se vizuelno čini većim, objekat je unutra kvadraturom mali, što, prema ričima mladog arhitekte, predstavlja jedan od manjih problema kada je reč o gradnji baliranom slamom.

“Tu imamo debele zidove i relativno mali prostor unutra od oko 30 kvadrata. Ali, i u savremenoj gradnji debeli zidovi su norma, jer podrazumevaju ozbiljnu termoizolaciju”, pojašnjava Šukalo.

Zanimljivo je da objekat ima zeleni krov sa tanjim slojem zemlje na kojem rastu biljke koje tolerišu tanku podlogu – uglavnom žednjaci (sedumi) i čuvarkuće. Tako je krov prepun raznog bilja i vrsta kojima to odgovara.

Foto: OgnjenŠukalo/Agro Planeta

“Generalno je sav objekat u duhu istraživanja materijala i nekonvencionalnog oblika. A njegove prednosti su što ste okruženi materijalom za koji pouzdano znate da je zdrav, pouzdan i prijatan”, ističe Ognjen.

Kada je reč o troškovima gradnje, ovakva vrsta gradnje je svakako jeftinija. Kamen ne košta mnogo, drvo manje-više, ali slama i glina su vrlo jeftini, a nekad i potpuno besplatni.

“Obično se ljudi pitaju da li ta slama može da funkcioniše kao životni prostor. Mnogi se boje da  može i da se zapali. Međutim, zidovi od slame su u skladu sa standardima protivpožarne zaštite i oni nemaju dovoljno kiseonika da bi goreli, jer je slama u balama jako sabijena, a i malteri ih dobro štite. Ljudi se boje i ulaska raznih životinja u slamu, što je takođe dobrim malterisanjem sprečeno i onemogućeno”, kaže Šukalo.

Dodaje da je najveći neprijatelj ovih materijala voda, a ne vatra, pa je potrebna posebna pažnja da se predupredi ulazak kiše, curenje instalacija, ili -roz izbor lokacije.

Svoj neobični objekat Ognjen je gradio ličnim sredstvima i energijom od 2011. do 2014. godine. U tome mu je pomogla njegova porodica, a s obzirom da predaje kao viši asistent na Arhitektonsko-građevinskom fakultetu u Banjaluci, u pomoć su mu priskočili i studenti.

Autor: Ognjen Šukalo/Agro Planeta

Izvor: mondo.ba 

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>