Ove biljke niko ne želi u svom dvorištu, a oni na tome zarađuju

od Živeti sa prirodom 6,384 views0

Dok se njihove komšije bore da im imanja ne zarastu u trnje, šipurak i kleku, Rade Kaplanović i njegov rođak Vlade Mladenović na dedovini u Vilovima kod Nove Varoši sade šipurak i zadovoljno trljaju ruke.

Njihova plantaža šipurka jedina je u zapadnoj Srbiji, u kraju gde meštani ovu biljku smatraju za korov i pored njenih lekovitih svojstava.

Zbog toga su i postali predmet zlurudih komentara komšija kada su na 80 ari njive nedaleko od crkve u centru sela posadili 1.250 sadnica šipurka iz jednog rasadnika u Vojvodini. Danas, tri godine kasnije, oni koji su im se najviše podsmevali stidljivo obilaze plantažu u rodu i raspituju se o isplativosti posla.

A Rade Kaplanović (35) i Vlade Mladenović (36) kažu da se nisu ni u jednom trenutku pokajali što su se opredelili da gaje ovu kulturu.

– Čak planiramo i da proširimo zasad. U septembru smo ubrali 2,5 tone i zadovoljni smo prvim rodom, a zarade će biti i od grančica koje se odstranjuju sa stabla prilikom orezivanja. Roštiljsko meso prženo na njima ima ukus po meri grumana, pa je poznati čačanski restoran kaparisao pun kamion. Pun rod međutim očekujemo tek za nekoliko godina – objašnjavaju Kaplanović i Mladenović.

Mada su odrasli na asfaltu, ne libe se seoskog posla. Rade sa suprugom i dva sina živi i radi u Čačku, dok je Vlade bez stalnog zaposlenja i sa porodicom živi u Novoj Varoši. Stižu da završe sve poslove na plantaži, a od velike pomoći im je i Radov otac, a Vladov ujak Dragan Kaplanović (64) koji nakon odlaska u penziju sa suprugom Julkom (62) vratio na očevinu.

–  Deci sam rekao da istraju u svojoj nameri, a ja ću im pomoći koliko mogu. Proletos su na oko 80 ari sejali i heljdu, a pripremili su i veću parcelu na kojoj će iduće godine zasaditi malinu, pa sam siguran da bi moj pokojni otac Zdravko, poznati trubač, bio danas ponosan na to kako mu unuci obrađuju imanje – kaže Dragan Kaplanović.

Kada su posadili šipurka njihova plantaža je bila 11. u Srbiji, a danas ih ima dvadesetak.

– Hteli smo da uzgajamo neku od kultura za koju ne vlada veliko interesovanje poljoprivrednika i pored toga što je kao proizvod tražena na tržištu, i izbor je pao na šipurak. Ove godine smo najveći deo roda dali u otkup u sirovom stanju, a planiramo da od iduće berbe šipurak uglavnom prodajemo kao gotov proizvod.  Kod nas je sve veća potražnja za zdravom hranom, pa šipurak koji je od pamtiveka bio i hrana i lek ima dobru prođu na tržištu, i od njega se može lepo živeti – naglašava  Rade Kaplanović.

Traži negu i pažnju

Šipurak je zahtevna biljka i traži puno pažnje i rada.

– Zabluda je da šipurak na plantaži raste stihijski kao u divljini. Mora da se oreže, okopa i da mu se kao kod maline nakon berbe poseku grane sa kojih je ubran plod. Prska se jedino protiv biljne vaši, a navodnjavanje nije neophodno. Bere se obično polovinom septembra. Ove jeseni brali smo ga sedam dana a bili su angažovani svi članovi porodice – kaže Vlade Mladenović.

 

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>