Ovo je Tara, upoznajte je – Bilješka stena FOTO/VIDEO

Autor: Predrag Božin - izmogugla-pbozin.com

Pravo vreme da se pođe na put ka Predovom Krstu, na Tari.. A tamo je i krajnji cilj –  vidikovac Bilješka stena na 1225m nadmorske visine. ..

Od Mokre Gore, put me je vodio kroz Kremna, selo čuvenih proroka, za koje se punih 25 godina tvrdilo da je “nevidljivo” iz vazduha..  Prošarao sam Guglom, video sam ga iz svih njegovih uglova, ali to me nije sprečilo da posetim muzej Kremanskog proročanstva.. Nezaobilazna stanica na putu ka Bajnoj Bašti ili Zlatiboru… Kremna je baš na raskrsnici..

Posle saslušane priče o Kralju u buretu, i o čuvenoj porodici Tarabići, nisam odoleo a da ne uzmem, po ko zna koji put na ovom mestu, suvenire…  Krenuo sam dalje, put Perućca a odatle Predov Krst. ..

Tara…

Tara je jedna od najlepših planina Srbije, valjda zbog njenih četinarskih i listopadnih šuma, a sve to išarano pašnjacima i livadama.. Netaknuta priroda… Zaslužila je i pre 1981 da dobije krunu Nacionalnog parka.. Ali kod nas je sve drugačije..

Rendžeri Nacionalnog parka Tara imaju divan zadatak. Čuvaju prirodu. Čuvaju drveće,  životinje, jezero, … Čuvaju ih od ljudi. A na Tari ima šta da se čuva. A treba da se sačuva.. Takvu lepotu moramo sačuvati sledećim generacijama.. Da i oni mogu da uživaju u njoj..

Do jezera Perućac se stiže lepo uradjenim putem.. Pruža se mogućnost da vozite a uz put i da uživate u prirodi… Od jezera, pa do Predovog Krsta, je već drugačije.. Loš put, uz to uzan, pa ako naidje kamion ?! iz suprotnog smera, adrenalin mora da proradi.. Valjda je to priprema za ono šta čeka na vrhu planine…

Ali i tih tridesetak kilometara su prošli, uz kratko zadržavanje u uskom kanjonu rečice Dervente, pa sam stigao do Predovog Krsta.. Nadmorska visina: 1075m. Priroda očaravajuća… Rendžeri odlično rade svoj posao..  Predov Krst je razmeđe grebenova koje se nalazi u najzabitijem delu Tare, okruženo sa svih strana krivinom Perućačkog jezera na Drini, potpuno mimo puteva, u poslednjem carstvu medveda u ovoj zemlji..

Poslednjih šest kilometara, prešao sam pešice.. Rendžeri su mi odali tajnu da se držim samo desno, i nema da promašim..

I konačno sam stigao… 1225m nadmorske visine.. Bio sam i na višim planinama, ali ovo je bilo posebno za mene, valjda zato što je ipak kod nas, u Srbiji..

Bilješka stena, a sa nje, predivan pogled..  jezero Perućac, reka Drina i Bajina Bašta..

U blizini se nalazi mala koliba, koju je sagradila filmska ekipa za potrebe snimanja Lalićevog filma – “Ptice koje nikad ne polete”, koja se može slobodno koristiti. Potrebno je samo da od vidikovca krenete levo, i posle nekoliko metara ćete već ugledati kolibu.. Običaj je, da svako ostavi nešto u kolibi.. Šta god .. Ostavio sam rakiju, ona se neće pokvariti, a nekom će dobro doći. Živeli posetioče ovog predivnog mesta.. Prepoznaćeš odakle sam, Nidžina rakija, od šljive, na pozadini je nalepnica…  Sa kartom i plavom tačkom.. moje selo..

Nekoliko stolova i klupa na otvorenom omogućavaju odmor dok se uživa u pogledu. Tu je i čuvena Pančićeva Omorika.. Kraljica među četinarima Balkanskog poluostrva.

Predrag Božin : facebook.com/P.bozinphotography