Srbija bi od nautičkog turizma mogla prihodovati 10 miliona evra godišnje

od Živeti sa prirodom 1,234 views0

Nautički turizam u Srbiji nije prepoznat kao privredna grana, a on bi mogao državi da donese 10 miliona evra godišnje, rekao je Tanjugu predsednik Grupacije za nautičku privredu i turizam Privredne komore Srbije (PKS) Petar Đorđević i ukazao da država propušta priliku da zaradi taj novac, jer nema organizovano razgledanje gradova sa reka.

– Oko 10 miliona evra je propušteno da se zaradi, jer u turističkoj ponudi ne postoji razgledanje gradova sa reka. Beograd leži na dve međunarodne reke, a jedini je u svetu grad koji nema razvijen nautički turizam – kazao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da uči iz primera Slovenije, gde na reci Ljubljanici, za koju se slobodno može reći da je potok, ima 17 plovnih objekata koji pružaju uslugu razgledanja Ljubljane sa reke.

Đorđević je naveo da Beogradu nedostaju pristani za brodove, a oni bi trebalo da budu sa leve i desne strane Brankovog mosta. On je dodao da bi Beograd ove godine trebalo da aplicira za sredstva koje daje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija za razvoj turizma u 2017, kako bi se omogućilo da beogradski nautički privrednici dobiju ambijent koji zaslužuju, a to su dva pristana.

Kako su Tanjugu rekli predstavnici resornog ministarstva, jedan od glavnih prioriteta u razvoju turizma Srbije je formiranje jedinstvenog turističkog proizvoda na Dunavu, koji treba da objedini kulturne i prirodne atrakcije. Tokom ove godine, kako najavljuju, trebalo bi da bude završeno svih šest pristana za brodove na Dunavu, od kojih su za sada potpuno postavljena i opremljena četiri, i to u Smederevu, Kostolcu, Golupcu i Kladovu, dok su u završnoj fazi pristani u Ramu i Sremskim Karlovcima.

Podsećaju da su u toku administrativni postupci na nivou lokalnih samouprava da pristani na takozvanom Koridoru sedam dobiju odgovarajuće dozvole od Agencije za upravljanje lukama.

U Srbiji ima 2.000 kilometara plovnih puteva, od kojih su tri reke u međunarodnom režimu plovidbe, a to su Dunav, Sava i Tisa, dok su delimično plovne reke Velika Morava i Tamiš. Procene su da svake godine kruzerima Srbiju poseti oko 70.000 turista.

Izvor:
Tanjug

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>