SVE VIŠE RUSA SE IZ GRADOVA VRAĆA U SELA I STVARAJU MODERNA PORODIČNA IMANJA

od Živeti sa prirodom 4,412 views0

Kada sa linije horizonta nestanu gradske građevine, kada stignete na porodično imanje Blagodatno, srešćete se sa spokojem i širokim, otvorenim prostorima. Umesto visokih zgrada na horizontu, vedro nebo tone u vodu, obasjanu zalazećim suncem. Stanovnici gradova – lekari, profesori, ekonomisti – danas su sve više spremni da se presele u ruralne oblasti da bi stvorili porodična imanja, tako da njihova deca i unuci mogu imati sopstvenu malu domovinu.

kuca-1

Ponekad ljudi, koji su se preselili na seoska imanja, hrabro prodaju svoje stanove u gradu – prekidajući svaku šansu za povratak.

Postoji šest naselja ove vrste samo u Novgorodskoj oblasti, a više od 2000 u celoj Rusiji. Komšije i lokalni vladini zvaničnici najpre su dočekali nove zemljoposednike sa nerazumevanjem i neprijatnostima. Ali, deceniju i po kasnije, ovaj stav se preobratio u interes i nadu.

Blagodatno će ovog leta napuniti deset godina. Život na ovom porodičnom imanju se veoma razlikuje od života u velikom gradu. To podrazumeva zajednički rad, zajednička slavlja, zajedničko zimovanje (međutim, samo nekoliko porodica je spremno na poduhvat da tamo provede zimu), kao i prihvatanje novih članova i novih zanimanja na imanju.

U principu, kamen spoticanja na putu stvaranja ovakvih imanja je sticanje zemljišta. Zakoni, koji treba da regulišu organizaciju ovakvih imanja, tek treba da se formulišu.

Zemljište mora biti stečeno ili ujedinjenjem vlasničkih prava u Dača zadruge, ili obnavljanjem već postojećih napuštenih sela i podešavanjem lične svojine na njihovim osnovama.

Generalno se smatra da porodično imanje treba da ima najmanje jedan hektar površine. Na hektaru zemljišta ima dovoljno prostora za malo drveća i ribnjak, kao i za živicu, umesto ograde. Vlasnici treba da brinu o zemljištu – nema hemikalija i mehanizacije.

sibir-7

To je jedini način da takva imanja mogu postojati onako kako su zamišljena – za dobrobit budućnosti, ne samo porodice, već i samog zemljišta. Na početku, krompir koji je posejan u Blagodatnom nije dao dobar rod – zato što je zemljište bilo iscrpljeno.

“Seljaci i poljoprivredni kolektivi” kažu novi zemljoposednici, “su imali potpuno drugačiji cilj – kako da naprave profit. Oni su imali potrošački odnos prema zemlji”.

 

Mladi doseljenici Olga i Roman imaju porodicu sa dvoje dece – Aljošu i Aljonu. Olga ih je oboje rodila u kući. Kuća ima sobu, kuhinju i staklenu baštu od poda do plafona.

sibir-6

“Majstori koji su montirali prozore su bili zbunjeni – kao, šta, ti živiš ovde sve vreme? Bez civilizacije?” priča Roman. “Kada smo ih zamolili da nam navedu suštinske stvari koje nam nedostaju, slegli su ramenima i pomenuli bioskop i noćni klub”.

Naselje ima struju, porodice imaju sopstvene video biblioteke – posebno zato što se ovde televizor smatra nepoželjnim. Takođe su nepoželjni alkohol, cigarete, ružne reči i za mnoge – ishrana mesom.

Čak i tako, sa svojom staklenom baštom, Olga i Roman su na dobitku i bez filmova – ogromni prozori gledaju na Ob.

sibir-1

“Nisam čak ni imala pojma da su stvari ovde tako lepe”, smeši se Olga. “Imamo sopstveno drveće koje ovde raste. Postoje buketi korisnog bilja koje raste svuda okolo. Imaćemo ribnjak i vrt, a deca mogu slobodno da lutaju naokolo. Odrasla sam u stanu – ne postoji ništa čega bih mogla da se setim iz svog malog zavičaja.”

Sva deca u Blagodatnom imaju kućno školovanje, kao i u većini takvih porodičnih imanja. Decu u naselju uče roditelji i susedi, u skladu sa njihovim nivoom obrazovanja.

Većina ljudi koji žive u Blagodatnom ima poslove u gradu, ali mnogi traže mogućnosti za život u samom naselju. Tim za izgradnju je formiran nedavno.

Valerij Popov, jedan od članova tima, je bivši doktor – šef odeljenja u gradskoj bolnici – pre odlaska na sopstveno imanje. Jedan je od retkih koji je došao u Blagodatno i ostavio iza sebe gradski život.

Valerij se priseća kako se sve dogodilo: “Počeo sam da osećam da nisam uradio ništa korisno za ljude kao lekar, a moja karijera je izgubila svaki smisao. Ja sam davao sve od sebe, ali su rezultati bili razočaravajući. Pacijenti nisu bili zainteresovani da promene svoj život, i sve je ostajalo samo na lekarima. Zato sam odlučio da probam nešto drugo.”

sibir-8

Njegova supruga Ana je diplomirani ekonomista sa Univerziteta Novosibirsk i ona komentariše: “Ekonomija se zasniva na gradskoj sredini. Voleli bismo kada bi Blagodatno imalo svoju zajedničku poslovnu aktivnost. Ali to znači da prvo odlučimo koje vrste posla mi želimo.

Valerij je, na primer, zainteresovan za pčelarstvo. Ja uživam u radu sa mladim biljkama, rasadom i semenima. Do sada je sve na prilično amaterskom nivou, ali već imamo dobru kolekciju – zasađeno je 52 stabla jabuka, od kojih deset već daje plodove.”

Stanovnici ovog rajskog naselja su nedavno otvorili umetnički studio. Blagodatno ima mnogo majstora – zanatlija, i mnogi turisti su počeli dolaziti u poslednjih nekoliko godina. Posetioci mogu da kupe biljni sir, med, lanenu odeću – mogu koristiti saunu, probati organsku hranu kod domaćina i prenoćiti.

Izvor

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>