VODENICE U SRBIJI

od Živeti sa prirodom 11,621 views0

Vodenice su u Srbiji nekada bile sastavni deo pejzaža i seoske arhitekture. Većina njih se nalaze u autentičnom, prirodnom ambijentu, pored potoka, manjih reka, gotovo uvek okružene veoma lepom bujnom prirodom. U vodenicama se mlelo žito i dobijalo brašno za hleb, koji je bio glavni artikal i hrana za narod. Osim proizvodne namene, vodenice se bile značajna mesta, gde su se sastajali meštani, radi važnih dogovora i donošenja isto tako važnih odluka. Kao takve one su imale širi društveni značaj. O tome svedoči popis vodenica i obradivog zemljišta u Srbiji iz 1867. godine kada je zabeleženo čak 7125 vodenica. Interesantno je, da je najviše vodenica bilo u užičkom kraju, više od 1000, dok je najmanje sagrađeno u okolini Jagodine.

Vrlo je zanimljiva različitost verovanja u vezi sa izuzetnim moćima koje krase mesta na kojima se podižu vodenice. Tako se, na primer, verovalo da pogača napravljena od brašna, samlevenog u vodenici, koja se nalevo okreće i vode u kojoj su odstojale lekovite trave, može da pomogne u lečenju od nekih bolesti. Takođe se verovalo da se mnogi ljubavni problemi mogu rešiti upravo u vodenicama.

Foto: U varoši Stragari kod Kragujevca, već 300 godina radi vodenica porodice Cicić, gde se melje brašno “sa dušom”

Najveći razlog za propadanje vodenica je sve češće napuštanje sela, nakon Drugog svetskog rata, kao i uvođenje savremenog načina života kod seljana, koji su sve više kupovali gotov hleb u pekarama, pa im nisu bile potrebne velike zalihe brašna.

Danas u Srbiji, pojedini domaćini, s vremena na vreme, obnove poneku vodenicu. Tako je u selu Mala reka kod Krupnja, u jednom mističnom ambijentu, u klisuri, obnovljena vodenica-potočara. Selo Štitkovo u Rađevini, u zapadnoj Srbiji, takođe je poznato po trima vodenicama, koje rade kao nekada. A u okolini Sevojna, u zlatiborskom kraju, nadaleko se pročula vodenica Bojaniža, gde i putnici namernici mogu da kupe brašno mleveno na potočari.

O važnosti obnavljanja vodenica govorio je i slikar Milutin Dedić, koji smatra da su one blago materijalne srpske kulture. U knjizi “Vodenica božija i đavolja” on je između ostalog napisao da je, slikajući vodenice i pišući o njima, želeo da odgovori na pitanje šta je to što je čovek stvorio da mu služi, a da nije ugrozilo njegovu životnu okolinu. To je vodenica, smatra Dedić, koja predstavlja gotovo savršen izum. Građena je od drveta i kamena, koristi vodu kao energiju i mogla bi da egzistira još 2000 godina, ako bi čovek imao pravilan odnos prema njoj.

Izvor

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>