Počela je jesenska sezona gljiva: naučite razlikovati otrovne od jestivih!

Počela je jesenska sezona gljiva koje su od davnina cenjene kao zdrave i ukusne namirnice, ali uživanje u gljivama zahteva oprez! Nema ni jednog opšteg pravila kojim bismo otrovnu gljivu razlikovali od jestive, a početnicima ili nedovoljnim poznavaocima gljiva vrlo je teško određenu gljivu sa sigurnošću prepoznati u prirodi na osnovu fotografije.

Da bismo se upustili u branje jestivih gljiva, prvo ih treba znati identifikovaati. Proučava se klobuk; ima li gljiva listiće ili pore; kakav joj je stručak… Važno je znati da neke jestive vrste gljiva kada se prerežu ispuštaju mlijeko, a neke menjaju boju. Sve to treba usporediti s opisanim karakteristikama. Gljivu bez straha možete pomirisati, ali ako ne znate o kojoj je vrsti reč, nikada nemojte probati gljivu vrhom jezika da odredite kakav okus ima! Osim što nepoznata gljiva može biti teška otrovnica, ima i jestivih gljiva koje su sirove otrovne.

Sakupljajte samo one gljive koje dobro poznajete! 

Simptomi trovanja se mogu javiti brzo, odnosno sat nakon konzumacije otrovnih gljiva, a mogu se javiti i kasnije, čak i nakon 48 sati od jela. Znakovi trovanja otrovnicama se ne javljaju u isto vrijeme. Prvi simptomi su: mučnina, grčevi u trbuhu, povraćanje, vrtoglavica i ošamućenost. Kada će se javiti simptomi zavisi od toga koliko je otrovna gljiva. Potrebno je što prije se javiti u Hitnu službu i sa sobom ponijeti ostatke konzumiranih gljiva.Odraslim osobama za prvu pomoć savetuje se da popiju rastvor od tri do pet kašičica soli u toploj vodi da bi se izazvalo povraćanje, ali ovaj rastvor nije predviđen za decu. Najopasnije su otrovnice čiji se simptomi trovanja pojave tek nakon 6 sati. Najopasnije su ‘podmukle’ gljive čiji se simptomi trovanja pojave šest ili više sati nakon jela. U tom slučaju potreban je hitni odlazak u bolnicu.

Pravilno branje gljiva: Gljive treba brati tako da se pri dnu stručak zaokrene rukom i lagano izvadi iz zemlje. Preporučuje se nakon toga gljivu prekriti  zemljom ili lišćem kako bi se dalje razvijala. Sitne mlade gljive ne treba brati. Dok su mlade, mnoge gljive su slične pa tako možete umesto jestivih ubrati otrovne gljive.

Ubrane gljive odmah očistite od zemlje i drugih nečistoća. Odložite gljive u prozračnu košaru pazeći da ne bude prenatrpana. Ne mešajte u košari jestive sa sumnjivim ili otrovnim gljivama.Po dolasku kući sve pomno pregledajte i odstranite svaku gljivu u čiju jestivost niste potpuno sigurni. Ne eksperimentišite na sebi i svojim bližnjima s jestivošću nedovoljno poznate gljive.

Jela od gljiva pripremite isti dan nakon branja ili eventualno drugi dan.

Nikad ne perite gljive prije sušenja. Gljive koje želite sušiti nemojte prati, samo ih obrišite četkicom. Izrežite ih na tanke listiće i stavite na papir za pečenje. Stavite ih nekoliko dana na sunčano i prozračno mjesto. Pazite da nema vetra da vam ne odlete kad se osuše. Suve su kada šušte pod prstima, a neke vrste se lako lome.

Prije stavljanja u zamrzivač kratko ih prokuvajte. Vrganje i lisičice dobro je pre zamrzavanja prokuvati pet minuta u lagano zasoljenoj vodi. Ocedite ih, ohladite, spremite u vrećice ili posudice i stavite u zamrzivač. Nakon odmrzavanja ih spremajte kao sveže. Gljive ovako spremljene mogu se čuvati do šest mjeseci.