U Kini, umesto pčela, ručno oprašivanje voća

od Živeti sa prirodom 270 views0

U Kini ljudi, umesto pčela, oprašuju svoje voćnjake koristeći korpe polena i kistove da dođu do svakog cveta…

Poljoprivreda i naše zdravlje zavise uveliko od ekosistema koje čine divlji stanovnici naše okoline. Sve je u prirodi savršeno uređeno i svako ima svoju ulogu: crvi čine tlo rastresitim, pčele oprašuju cvetove, ptice jedu štetne insekte…

Zašto su nam šume važne pročitajte OVDE

U zadnjih 50 godina ukupna populacija ljudi na planeti se skoro udvostručila, dok je prosečan unos kalorija po osobi porastao za oko 30%. Da bi se nadomestila povećana potražnja za hranom, povećana je poljoprivredna proizvodnja, uglavnom sečom šuma, kao i uzgoj životinja. Gnojiva, pesticidi i novi hibridi su omogućili farmerima da povećaju prosečni prinos po hektaru za 130%. Jasno je da sa nastavkom istog obrasca ne može da se nastavi, jer ipak imamo konačne površine šuma za iseći. Nedostaci ovakvog načina obezbeđivanja hrane se već naziru, nakon nekoliko sezona prinosi se smanjuju.

Oko 40% poljoprivrednih površina je već dugotrajno degradirano na neki način. Moderan način proizvodnje hrane preti da istrebi ove divlje stanovnike i na taj način uništava i sebe. Oko 75 % uzgajanih biljaka zahteva neku vrstu oprašivača bile to pčele, muve, leptiri, ptice ili čak šišmiševi. Njima je potrebno samo mesto za nesmetano razmnožavanje i cvetovi kada uzgajana biljka ne cveta.

Kineski voćnjaci se oprašuju ljudskom rukom

Dokazi stižu sa svih strana, posebno iz mesta gde ima više obrađivanih površina. Raznovrsnost pčela je znatno opala, dok su neke vrste potpuno izumrle. U Evropi je izumrlo četiri vrste bumbara, a slična situacija je i u Severnoj Americi i Kini. Prečesta upotreba insekticida ubija i neophodne prirodne oprašivače. Primer su voćnjaci sa jugo-zapada Kine, gde su pčele potpuno nestale usled preterane upotrebe pesticida i nestanka prirodnog staništa.

Već godinama ovde ljudi oprašuju svoje voćnjake koristeći korpe polena i kistove da dođu do svakog cveta. Decu koriste da opraše i cvetove na vrhovima voćki. Ovo im i uspeva na manjim voćnjacima, ali očigledno je nemoguće primeniti ovakav model oprašivanja na ceo svet.

Rešenje

Sađenjem uskih staza divljeg cveća na farmama, kao i ostavljanjem dela prirodne vegetacije, drveća može se značajno povećati populacija oprašivača. Ovakva praksa može povećati i populaciju prirodnih neprijatelja štetočina, smanjujući potrebu za pesticidima.

Uz malo napora, moguće je uzgojiti hranu i očuvati životnu sredinu. Bez pčela naša ishrana bi postala veoma ograničena. Morali i da preživljavamo na pšenici, ječmu, kukuruzu i ne još mnogo čemu. Zamislite da nema više malina, jabuka, jagoda, graška, pasulja, tikvica, dinja, paradajza, borovnica, bundeva i još mnogo toga…

Pčele i ostali insekti su nam obezbedili besplatno oprašivanje hiljadama godina. Ako na vreme preduzmemo potrebne mere za njihov opstanak, nastaviće da nam omogućuju egzisteciju i u budućnosti. Zbog nas i naše dece treba da pokažemo poštovanje prema  bezbrojnim, za sad, divljim životinjama i biljkama sa kojima delimo svet.