Nenad Jezdić sadi šljive – bere aplauze

 MRAZ uhvatio Zabrdicu, na grane šljive se uhvatilo inje, a gazda pretače treći kazan rakije. To u seocetu kraj rodnog Valjeva glumac Nenad Jezdić na dedovini, gde je pre deset godina posadio svoje prve voćke, potekla je ovih dana šljivovica. Mnogo puta govorio je stihove Oskara Daviča: „ …Oj, Srbijo među pesmama, među šljivama…“ Sada i sam među šljivama slavi srpsko selo, deli njegovu muku, ali i radost ubiranja plodova.

– Došli ste u pravi čas. Imamo prve kupce, isporuka rakije je spremna, mada je preduzeće još u povoju. Ovde šljiva raste, tu se prerađuje, fermentiše i destiliše. Dajemo sve od sebe da postane najčistija, najpoštenija, najplemenitija i najprirodnija rakija na domaćem tržištu. Ovo je naša mala radionica, kako bi rekao moj tehnolog Slavko Đurđević, radionica za ručnu proizvodnju rakije. Još je u izgradnji i čeka nas dosta posla. Ali odlučio sam, uprkos upozorenjima da je teško baviti se voćarstvom i preradom voća, da ću uspeti – govori u dahu naš domaćin željan da nam sve u isti mah pokaže.

 

Došao je na pradedovsko imanje u momentu kada se, kako sam kaže, opredelio za život bez trzavica, tamo gde će se udaljiti od pozorišta, da bi ga bolje čitao i sagledavao. Postao je svestan izuzetnosti sela, u kome se kao dete užasavao što mora po suncu neku voćku da ubere, da gazi po ovčjim brabonjcima, rukuje sa ljudima koji se osećaju na stajnjak.

– Poželeo sam nešto rukama da uradim i sada sam deo toga. Istinsku punoću života osećam na selu. Neće me to udaljiti od scene. Naprotiv. Sebe ovde vidim za ceo život. Ako me Bog udostoji, narednih nekoliko desetina godina. Ne znam šta nosi dan, šta noć. Tu sam da se trudim, na sve načine da nađem inspiraciju na ovoj zemlji.

novosti.rs