Čudesni vidici Rajca i Suvobora

Vrhunska zimska avantura i rekreacija mogu se doživeti i na samo nešto više od sat vremena putovanja od Beograda, na sto kilometara udaljenom Rajcu i Suvoboru.

Za razliku od pomodnih zimskih centara koji su pretvoreni u vašarišta divlje gradnje, buke i podivljalih cena, na ovim šumadijskim planinama još se može uživati u pravoj prirodi i slobodnim vidicima.

O privlačnosti suvoborske visoravni Rajca najočiglednije svedoče brojne staze koje su kroz duboki sneg proprtili brojni planinari koji su i po najvećem mrazu u prolazili njegovim brojnim i dobro obeleženim stazama. Vozilom se može stići pod sam vrh Rajca, gde se na 600 metara nadmorske visine nalazi planinarski dom PD “Pobeda”, gde planinari ne samo da posle akcija obeduju ukusnu hranu već i po niskim cenama već od lokalnog stanovništva kupuju kvalitetan sir, kajmak, sokove i zimnicu.

Ljubitelji prirode s više kondicije do vrha Rajca na 849 metara penju se stazama koje su obeležene još od podrudničkog sela Dići. Planinarske markacije, beli krugovi sa crvenom tačkom u sredini ili belo-crveno-bele pruge, a povremeno i putokazi pokazuju put sve do vrha Suvobor gde se nalazi veliki kameni krst, spomenik srpskim junacima iz Velikog rata koji su ovde izvojevali ključnu pobedu u Suvoborsko-kolubarskoj bici.

STAZAMA VELIKOG RATA
Staze od Ljiga do Suvobora koje su obeležili planinari su i svojevrsni hodočasnički putevi. Naime, posle druge austrougarske ofanzive i povlačenja s podrinjskih planina srpska vojska se reorganizovala pod Rudnikom i zatim pod komandom vojvode Mišića u decembru izvela kontraofanzivu. Taj juriš uzbrdo sredinom decembra 1914. izveden je upravo današnjim pešačkim stazama na pravcu Dići – Rajac – Suvobor gde je austrougarska vojska doživela presudni poraz u Suvoborsko-kolubarskoj bici.

Za razliku od rekreativaca koji izlete najčešće počinju od planinarskog doma, planinari PK “Policajac – Josif Pančić” svoju akciju započeli su u centru sela Slavkovica, kraj puta Ljig – Rajac. Posle kilometar i po blagog uspona putem od savremene crkve posvećene Preobraženju do ostataka manastira Uspenja Bogorodice iz 13. veka. Njega je istraživao arheolog Dimitrije Madas i u narteksu otkrio tri velika kamena sarkofaga. Iako nisu imali nikakva obeležja već je samo mesto gde su nađeni i njihova izrada ukazivala je da su tu sahranjene važne i ugledne ličnosti. Prema izvesnim nalazima u sarkofazima, arheolog je pretpostavio da tu počivaju despot Đurađ Branković, despotica Irina – Prokleta Jerina i njihov sin despot Lazar Slepi. Nauka ovu teoriju smatra verovatnom, ali se još čekaju rezultati dnk ispitivanja kostiju.

Stazom pored ostatka manastira stiže se posle oko sedam kilometara pešačenja pod vetroviti vrh Rajca. Na njemu se planinari dugo zadržavaju uživajući u prelepom pogledu na Šumadiju i planine koje je okružuju, od Podrinjskih, preko Ovčara i Kablara, Stolova, Kopaonika, Rudnika do Venčaca, Bukulje i Avale. Tu su i drveni stolovi i klupe koji mame na pauzu za okrepljenje i uživanje, a blage padine prosto zovu da se spustite niz njih, pa planinari ponekad nose na rancu i kliska za sankanje.

JEFTINO ZIMOVANJE
Raspust je u veliki planinarski dom kluba “Pobeda” na Rajcu doveo grupu od pedesetak mališana s roditeljima na sedmodnevno zimovanje po ceni od 11.500 dinara za sedam punih pansiona, s bogatim pratećim programom. Pored šetnji i obuke u osnovnim planinarskom veštinama, tu su i žurke, škole slikanja, plesa, odlazak na skijanje na Divčibare. Nažalost, susedno odmaralište u vlasništvu PTT ne radi, iako je Rajac idealan za vikend izlete tokom raspusta.

Pešačenje po zimskom suncu od vrha Rajca do Suvobora je pravo uživanje, jer staza blago vijuga po talasastoj visoravni s koje pružaju lepi vidici. Neposredno ispred odmorišta kraj planinske kuće Dobre vode je raskrsnica na kojoj se račva put ka selu Ba ili ka Građeniku i vrhu Čardak, čuvenom po odbrani u kojoj je izginuo čitav srpski puk u Prvom svetskom ratu. Posle odmora za stolovima kod planinske kuće manje ambiciozni se vraćaju na Rajac, a oni s više adrenalina nastavljaju uspon ka vrhu Suvobora, do spomenika srpskim ratnicima kraj koga počinje i staza ka Ravnoj gori koja je udaljena oko pet kilometara.

Drugo mesto za jednodnevni izlet tokom raspusta je Kosmaj koji je još bliže Beogradu i ima dobro uređene pešačke staze. Lepa šetnja moža se napraviti “kosmajskom svetom gorom” od sela Nemenikuće kraj koga se nalaze ostaci velikog srednjovekovnog manastira Kastaljan iz vremena kralja Dragutina, preko manastira Pavlovac u Koraćici do Tresija, koje je podigao despot Stefan Lazarević.

Autor: Boris Subašić; Večernje Novosti