INDIJA KAŽE ZBOGOM GMO

Nakon godina loših iskustava sa GMO usevima mnogi indijski seljaci su odlučili da iskorene GMO i pređu na organsku proizvodnju pirinča. I ne samo da proizvode kvalitetnije, već i više nego dovoljne količine, što opovrgava tezu da su GMO usevi neophodni da bi se nahranio svet.

Decenijama su indijski seljaci gajili GMO i decenijama su novine u svetu punile vesti o podbacivanju žetve, bankrotstvima, pa čak i samoubistvima seljaka usled toga što je ova zemlja prihvatila GMO tehnologiju kao osnov proizvodnje.
Sada su mnogi seljaci okrenuli list. Prešli su na nov način proizvodnje pirinča koji koristi druge metode sadnje i manje vode. Pirinač se gaji na manjim parcelama bez pesticida, herbicida i drugih hemikalija i praktična iskustva pokazuju da na taj način može da se proizvede više nego dovoljno.

Nedavno je u britanskom časopisu “Gardijan” izašao članak o poljoprivrednom proizvođaču Samantu Kumaru iz Darvešpura, koji uspeva da dobije 22,4 tone pirinča po hektaru koristeći samo stajsko đubrivo sa svog imanja (dakle, bez herbicida i pesticida). To je svetski rekord u svim kategorijama proizvodnje pirinča, uključujući i “napredne” metode gajenja i GMO! Uzgred, ovaj proizvođač radi u najsiromašnijoj indijskoj državi, Biharu.

Na sreću po Indiju, Kumar nije usamljen, zato što mnogi njegovi prijatelji, susedi, pa čak i konkurenti počinju da usvajaju prirodne metoda koje on koristi – nakon što su videli kako mu dobro ide. Brojni drugi farmeri su izvestili da proizvode i po 17 tona pirinča po hektaru, što je dvostruko više nego kad su koristili biotehnologiju (GMO, koja baš i nije na dobrom glasu).

Ministarstvo poljoprivrede poslalo je službenike i eksperte da posete to selo i provere da li su tvrdnje o visokim prinosima tačne. “Naš tim je utvrdio da je sve istina”, izjavio je Sudama Mahto, načelnik poljoprivrede tog distrikta. On je dodao da se 90% seljaka u tom kraju odlučilo za tu novu, tzv. SRI tehniku.

Sistem koji Kumar i oni koji su počeli da ga oponašaju koriste da gaje pirinač se naziva SRI (sistem intenzifikacije korena pirinča) i može se koristiti i za gajenje pšenice, krompira i batata, šećerne trske, belog luka, plavog patlidžana i drugih poljoprivrednih kultura i to, po svemu sudeći, sa prinosima prilično višim nego što biotehnologija (GMO) može da ponudi.

Tradicionalni metod gajenja pirinča širom sveta je da se tri nedelje stari izdanci pirinča u grupama od tri-četiri presađuju u polja natopljena vodom. Seljaci iz Darvešpura odgaje pažljivo dva izdanka, pa ih potom, dok su još mnogo mlađi, pažljivo presađuju u pirinčana polja jedan po jedan. Pirinčana polja koja oni koriste su mnogo manje vlažna nego što je to uobičajeno. Izdanci se posade na rastojanje od 25 cm, a onda se pažljivo oplevi oko biljke kako bi vazduh mogao da dopre do korena.

Ovaj metod je inače prva primenila indijska nevladina organizacija “Pran”, koja je dosad uspela da njemu nauči dovoljno proljoprivrednih proizvođača da bi on bio uveden u stotine indijskih sela.

Zaključak
Kratak i jasan. GMO ili genetski modifikovani organizmi nisu neophodni.

Izvor: tinkturedrsulca.com
http://indiatoday.intoday.in/
http:wakingtimesmedia.com
www.theguardian.com