BOLJE DA SAM NA PLANINI, NEGO DA MOLIM ZA PLATU!

Radovan Popović (36) iz sela Vrbić kod Krupnja odlučio je da živi u planini, na imanju svog pradede, bez struje i bilo kakvih drugih pomagala primerenih 21. veku.

Radovan Popović (36) iz sela Vrbić kod Krupnja odlučio je da živi u planini, na imanju svog pradede, bez struje i bilo kakvih drugih pomagala primerenih 21. veku.

– Radio sam ja u nekim firmama, u Vojvodini, od jutra do mraka. Spavao sam u hladnim sobama i čekao kada će se gazde smilovati da mi isplate zarađeni novac. Dok su moji drugari krenuli nizvodno, iz sela ka gradu, tražeći lepši i lakši život, ja sam odlučio da krenem težim putem. Uzvodno, uzbrdo ka Vujičić vodama i kolibi svog pradede. Nisam se pokajao jer sad živim od svog rada i u svojoj slobodi – priča Radovan.

U selo nije silazio dve godine, a do Krupnja odlazi tri ili četiri puta godišnje da kupi namirnice i dopuni kredit za mobilni telefon, koji mu omogućava kontakt sa ostatkom sveta.

– Pošto ovde nema struje, kupio sam jednu malu solarnu ploču, koja mi je dovoljna da napunim baterije za mobilni i tranzistor i da uveče uključim jednu sijalicu, da ne sedim u mraku. Inače, ustajem u četiri, a ležem oko ponoći i ništa mi nije teško – priča Rade, o kojem i ljudi iz Krupnja imaju samo reči hvale. Kažu, retko ga viđaju, ali su svi oduševljeni njegovom hrabrošću da živi ovakvim životom.

Nekada je u blizini Radovanove kolibe bilo još desetak koliba u kojima su ljudi boravili od proleća do kasne jeseni, ali danas nema nikoga. On je sam i društvo su mu ptice, ovce i poneka divlja zver.

– Nije me strah, navikao sam. Sretao sam vuka, ali nije bilo problema. Srećom, nema ih mnogo. Brinem o svojih 60 ovaca, jaganjcima i to mi je zadovoljstvo. Ovde sam našao svoj mir i da mi je struje, da mogu kupatilo da sredim, jer vode imam sa izvorišta, sve bi mi bilo potaman – kaže Radovan.

Dobrivoje i Dobrila Pantelić, autori velikog broja dokumentaraca iz ovog kraja, snimili su film o Radovanu, koji je posle emitovanja na lokalnim televizijama privukao veliku pažnju. – Odmah su nas pozvali dobrotvori spremni da pomognu Radovanu. Ali, on ne traži milostinju, čak se i ljuti ako mu neko ponudi pomoć. Dogovorili smo se da ono što su prikupili dobri ljudi prihvati kao novogodišnji poklon – priča Dobrivoje.

Izvor