DA LI JE PROIZVODNJA ORGANSKE HRANE ISPLATIVA?

Da bi organska proizvodnja bila prihvatljiva za farmera, nije bitna samo motivacija, već je važan i ekonomski aspekt. Samo ako ta proizvodnja može da izdržava domaćinstvo i daje povoljan prihod proizvođaču da živi pristojno, ona može biti uspešna.

U umerenoj klimatskoj zoni, gde se u konvencionalnoj poljoprivredi postižu visoki prinosi, prelaz na organsku proizvodnju uglavnom donosi smanjenje prinosa od 10% do 50%, zavisno od useva i sistema gajenja. Da bi bio siguran, farmer koji je zainteresovan za prelazak na organsku poljoprivredu, treba da očekuje pad prinosa u početnim godinama proizvodnje i izvestan oporavak posle tri do pet godina.

Organska poljoprivreda je jedan od oblika poljoprivrede sa manjim ulaganjima i većim smanjenjem troškova. Farmer, koji prelazi na organsku poljoprivredu, veoma efikasno može da smanji troškove, npr. reciklažom najveće moguće količine materija na farmi. Troškove radne snage može smanjiti korišćenjem preventivnih mera u zaštiti od bolesti, štetočina i korova. Troškove ulaganja može da smanji upotrebom lokalnih biljaka za pripremu sopstvenih pesticida, gajenjem životinja za sopstvenu proizvodnju đubriva, proizvodnjom sopstvene stočne hrane, deljenjem opreme i mehanizacije sa susedima itd.

Organska poljoprivreda usmerena je na budućnost i dalji razvoj, ne samo sa aspekta zaštite životne sredine i unapređenja zdravlja ljudi, već i sa stanovišta ekonomskog prosperiteta. Bez pomoći države ova proizvodnja teško može da izdrži konkurenciju konvencionalne, jer se efekti proizvodnje ne mogu gledati kratkoročno. Oni svoje efekte daju tek posle dužeg niza godina. Ono što je bitno je da uslove za razvoj organske poljoprivrede imamo. Tehnologije proizvodnje su nam poznate i neophodno je samo stalnim edukovanjem uputiti zainteresovane proizvođače u ovaj način poljoprivredne proizvodnje.

Ipak, prema ekonomskim pokazateljima, danas organska proizvodnja postaje sve značajnija. Trgovina organskim proizvodima u zemljama EU je u poslednje četiri godine porasla sa 23 na 40 milijardi dolara. Cene organskih proizvoda su i dalje visoke uprkos povećanoj prodaji i u proseku su više od 15% do 30% u poređenju sa proizvodima dobijenim konvencionalnim metodama proizvodnje. Iako je većina organskih proizvoda iz Srbije usmerena ka izvozu na tržište EU i SAD, na domaćem tržištu postoji veliki razvojni potencijal. Informisanje i edukacija potrošača o organskim proizvodima neophodni su preduslovi za podsticanje tražnje.

Izvor