Očaravajući “živi mostovi” u Indiji koji rastu iz korena

U indijskoj severno-istočnoj državi – Meghalaya, mogu se videti neverovatni primeri bio-inženjeringa. Narod iz lokalnog plemena Khasi je razvio način da napravi mostove od pravog korenja kaučukovog drveta. U Cherrapunji, mestu gde padne 11 000 litara kiše po metru kvadratnom bilo je potrebno rešenje za dugotrajne mostove. Mostovi od bambusa su bili beskorisni za lokalno stanovništvo, jer se ogromna količina vode slivala niz bogatu zelenu tropsku šumu.

Pleme Khasi je našlo rešenje za ovaj problem prije nekoliko vekova. Kaučukovo drvo (lat. ficus elastica) ima sekundarno korenje koje se vuče i uvija po površini zemlje. Lokalno stanovništvo je naučilo da usmerava korenje u željenom pravcu koristeći  lišće. Navodeći korenje na drugu stranu reke, ono je brže raslo tražeći plodno tlo. Dok je korenje raslo, kamenje je postavljano duž ovih mostova da bi se formirao stabilniji most.

Potrebno je oko 10 do 20 godina da bi most mogao da podnese težinu do čak 50 ljudi i da odoleva vekovima nabujaloj reci. Kako vreme prolazi, korenje je sve čvršće. Ovi mostovi mogu trajati vekovima neoštećeni. Neki od postojećih mostova u Cherrapunji su stari preko 500 godina.

Ni jedan jedini ekser niti bilo koji alat je iskorišten da napravi ove “živuće mostove” koji mogu biti do 30 metara dugački.  Veruje se da su ovi mostovi jedinstveni u svetu, i to ih čini veoma privlačnom atrakcijom za putnike širom sveta. Do većine ovih mostova može se stići nakon nekoliko sati hoda kroz guste šume u Cherrapunji.

Izvor