TAJNE FRUŠKE GORE

PREDSTAVLJAMO VAM TAJNE FRUŠKE GORE

Foto

Orao krstaš je među najređim pticama uopšte i nema ga nigde više u Srbiji. I u celoj Evropi se mogu prebrojati primerci ove grabljivice, gotovo da se svaki par poimence prepoznaje

Nekad davno, kako kažu knjige, bilo je oko nas Panonsko more i u njemu veliko ostrvo. Kad se voda povukla, ostala je planina. Nazvana je Fruška gora, po Frugima iliti Francima, moćnom germanskom plemenu. Još 1960. godine, kao prva u Srbiji, proglašena je nacionalnim parkom. I to sasvim zasluženo jer na više od 25.000 hektara šuma, livada i pašnjaka krije neverovatno bogatstvo biljnog i životinjskog sveta.

Orao krstaš

Foto

JP Nacionalni park “Fruška gora” prostire se u osam opština i prema njemu gravitira oko 1,2 miliona stanovnika. Pristup je moguć s bilo koje strane, što ga čini jednim od najotvorenijih parkova u svetu.

– Pod šumama se nalazi 22.515 hektara, gotovo 90 odsto ukupne površine parka. O zaštiti prirode svakodnevno brine pet patrola nadzornika jer treba sprečiti seču i krađu drveća, uništavanje zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta, zatim ispašu stoke, loženje vatre, pa čak i bespravnu gradnju – kaže rukovodilac Službe nadzora NP “Fruška gora” Milan Radojčić.

Orao krstaš je jedan od simbola Fruške gore, ali i borbe za očuvanje ugroženih vrsta.

– Krstaš je među najređim pticama uopšte i nema ga nigde više u Srbiji. I u celoj Evropi se mogu prebrojati primerci ovog visokoletača, gotovo da se svaki par poimence prepoznaje. Sve o njemu je tajna, ne mogu da kažem ni koliko ovih orlova ima u našem nacionalnom parku niti gde mu je stanište. Ali, verovatno će vam biti zanimljiv podatak da ih danonoćno pratimo kamerama i u svakom trenutku znamo gde se nalaze – ističu u nacionalnom parku.

Krstaš ipak nije usamljena grabljivica na nebu iznad Fruške gore.

– Orintolozi dolaze i proučavaju patuljastog orla, zatim orla belorepana i kliktavca, stepskog sokola, kratkoprstog kopca, osičara i druge. Na Fruškoj gori živi 60 vrsta sisara, a uz divlje svinje, jelene i lisice, svakako treba upozoriti i na šakale i divlje mačke. Čak 38 vrsta sisara zaštićeno je kao prirodna retkost.

A šta tek reći za floru Fruške gore? Na prostoru uže zone nacionalnog parka raste oko hiljadu biljnih vrsta, kojih ukupno, zajedno s biljkama u zaštitnoj zoni, ima više od 1.500.

– To je takvo bogatstvo da se može meriti s onim na mnogo većim i višim planinama u Srbiji. Zato posebno brinemo i o najugroženijim biljnim vrstama kao što su uskolisna i širokolisna kostrika, koja uopšte ne sme da se bere. Bršljan je poluparazit i može da se bere, ali samo na osnovu posebne dozvole nadležnog ministarstva. U poslednje vreme primetili smo najezdu lovaca na tartufe, ali nisam čuo da se hvale bogatim plenom – kaže naš sagovornik.

Područje Fruške gore s prvim stepenom zaštite, u koji ulaze Zmajevac i Papratski do, pod posebnom su pažnjom.

– Taj deo jasno je označen posebnim tablama i u njemu se apsolutno ništa ne dira. Čak oborena stabla i suve grane ostavljajmo prirodi da se sama pobrine za njih.

U nacionalnom parku ističu da je poslednjih godina porasla svest ljudi o potrebi očuvanja svih darova prirode, ali i dalje ima nedobronamerih koji nam svima nanose štetu.

– Najugroženija je Čortanovačka šuma. Samo ove i prošle godine tamo smo srušili 19 različitih objekata, 49 puta to su uradili sami vlasnici nakon sudske presude, za deset građevina postupci su u toku, a još 11 vlasnika je tuženo. Slično je i na potezu Bukovac, Popovica, Vrdnik, Rakovac, gde je bespravno podignuto 97 objekata – upozorava naš sagovornik.

Na Fruškoj gori živi 60 vrsta sisara, a uz divlje svinje, jelene i lisice, svakako treba upozoriti i na šakale i divlje mačke

Izvor