Nenad Jezdić je pre 15 godina pobegao na selo – evo kako danas živi i razmišlja

od Živeti sa prirodom 95,801 views2

Pre 15 godina popularni glumac Nenad Jezdić rešio je da ode iz grada i započne novi život. Nasmejana lica seljaka na spomen njegovog imena pri ulasku u Zabrdicu jasno govore da je on omiljeni komšija. Sačekao nas je na kapiji, vedar i raspoložen.

Velika porodična kuća, još jedan, novi objekat od preko hiljadu kvadrata koji se i dalje gradi, gde će otvoriti i restoran, a u čijem podrumu će biti smeštena burad sa rakijom, dvadeset hektara zemlje i želja da svima bude dobro od posla kojim se bavi – motivišu ga da ide dalje.

Nisam VIP seljak

– Šuša, fuksa, džiber, to su karakteristike. A seljak je divan čovek. VIP seljak etiketa bi mi smetala, a etiketa seljaka ne. Mi se zanosimo da VIP postoji u Srbiji, ali sam siguran da tako nečega nema kod nas – kaže Nenad.

– Jeste, imam dvadeset hektara zemlje, a završiću u metar sa dva. Zato se ne predajem. Na početku nisam doživljavao sebe kao nekoga ko bi mogao da izgura sve ovo. Video sam sebe kao glumca. Da nemam tako razigranu maštu kao što imam, ne bi se ništa desilo, niti bi bilo u fazi u kojoj je sad… Zemlja me je vezala za sebe. Pokazala se u svom najtežem obliku, ali me je isto tako nadahnula. Ovde imam šansu da uradim nešto dragoceno za sve svoje. Ovo je sada moja potreba. Moram ovo da uradim zbog svoje porodice, ali i zbog ljudi iz ovog sela koji rade i koji će tek raditi kod mene i na radost njihove dece – kaže Jezdić.

Nenad nije samo gazda. On je sa majstorima, vozi traktor, seče drva…

– Kada bi se stručnjaci bavili mnome, verovatno bi dolazak ovde definisali kao beg od svega. Ali zašto da ne budem jak pa da pobegnem od sebe? To sam i uradio. Ovo je ogromno odricanje i podvig, tako da sam ja bio jak da pobegnem od sebe. Od pozorišta, od glume – kaže Nenad. On smatra da ništa nije izgubio time što je četrnaest godina svog života uložio u svoj novi projekat. U ulogu njegovog života.

– Ako bih sve ovo tumačio kao gubitak i odricanje, onda bih bio u problemu. Mene selo užasno vuče i ne odvaja me od mog paralelnog sveta u pozorištu. Tamo se ništa značajno nije desilo u poslednje vreme i nisam sebe lišio za neko preterano pozorišno iskustvo. Ako mi se nekada i desi da se zamislim nad tim da li sam nešto izgubio, kažem sebi: „Realno, nisi ništa propustio, a ovde si izgradio sebi neki novi svet“ – kaže Nenad.

Njegov pokretač je njegova porodica, supruga i četvoro dece.

– Ona ne voli da je spominjem ni po statusu koji uživa u našoj bračnoj zajednici, a kamoli ime da joj izgovorim. Ona je u ovoj priči ja, a ja sam ona. To je suština bračnog života. Da mi nije njih, ne bi bilo ni ovoga – kaže Nenad i dodaje da deca još nisu zainteresovana za posao na selu.

– Oni su tinejdžeri. I ja sam bio takav. Siguran sam da će ova krv koja u meni vrca i sokovi kojima se ja hranim biti preneti na njih – dodaje on.

Uz pitu koju nam je spremila njegova majka i još jednu čašicu rakije otkrio nam je da bi voleo da svoj proizvod izvozi van granica naše zemlje i da na imanju i u svojoj proizvodnji zaposli što veći broj ljudi iz sela kako bi svima bilo dobro.

blic.rs

Komentara (2)

  1. prava priča za pročitati i još više je razraditi, a ne kojekakve gluposti koje iskaču na sve strane pisanih, elektronskih i svih ostalih medija

  2. A камо ,,Селу у походе”, акција коју је пре педесетак година покренуо Зоран Радмиловић, са великим успехом? Свака част Ненаду као сељаку, али селу је он потребнији као глумац. Не заборавимо да је на селу некада била развијена уметност и ликовна и примењена и усмена књижевност и музичка. сада свега тога нема, седи се пред телевизором као и у граду.

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>