10 PROLEĆNIH LEKOVITIH BILJAKA KOJE SMO ZABORAVILI

od Živeti sa prirodom 3,862 views0

Sada je pravo vreme da počnete da koristite prolećne biljke u ishrani. Reč je o ukusnim i lekovitim biljkama od kojih možete pripremiti salate, supe, čorbe, variva, pite, čajeve. Prolećni umor koji se često javlja u ovo doba godine, kao posledica jednolične zimske ishrane i nedostatka vitamina C, brzo će nestati upotrebom bilja koje ovih dana obilno raste. Nepravedno su zaboravljene i sada je možda pravo vreme da se ponovo nađu na trpezi.

Opšte napomene: Lekovito bilje se bere po sunčanom vremenu i dalje od prometnih puteva i gusto naseljenih područja.

Podbel(konjsko kopito)

Jestivi deo biljke: Cvet, list, stabljika

Foto: zivetisaprirodom.rs

Prepoznati se mogu po tome što su odozgo kožasti a odozdo prekriveni mekim belim dlačicama. Cvetovi podbela, zajedno sa dugačkim stabljikama mogu se za jelo pripremati kao šparoga ili mešati s drugim prolećnim zelenilom.

Jedu se i listovi – u salatama, varivima ili kao spanać. Podbel je delotvoran u lečenju astme, hroničnog bronhitisa, suvog kašlja, nadraženosti usta i grla, promuklosti i plućnih bolesti izazvanih poslovima na kojima se udišu veće količine prašine.

Čaj od podbela vrlo je dobar za ispiranje kod akutnih i hroničnih upala usne šupljine i ždrijela. Deluje i blago diuretički pa se često upotrebljava kod zadržavanja tečnosti, u kombinaciji sa biljkama snažnijeg delovanja. Vrlo pozitivno utiče na kožne upale i osipe.

Bela rada 

Jestivi deo biljke: Cvet, list

Foto: zivetisaprirodom.rs

Listovi i cvetovi ove biljke tradicionalno se koriste kao lek za čišćenje organizma. Upotrebljavaju se za pripremanje čaja i soka, a dodaju se i prolećnoj salati. Sok od nadzemnih delova bele rade odličan je eliksir i uvek se pije sveže pripremljen.

Preporučena dnevna količina: kašika soka pomešana sa podjednakom količinom vode. Dve kašičice cvetića bele rade preliti sa 3 dl hladne vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 8 sati. Procediti, po želji zasladiti medom i piti tokom dana u gutljajima.


Sremuš

Jestivi deo biljke: List, lukovica

Sremuš je divlja, jestiva biljka koja neverovatnom brzinom čisti organizam od toksina. Raste u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama na 1.600 m nadmorske visine, na vlažnom tlu. Pojavljuje se posle snega i ima ga do juna. Nadzemni deo se skuplja u proleće, listovi do cvetanja. Sveža lukovica se skuplja u avgustu sve dok biljka ne donese seme. Ako protrljate bilo koji deo biljka među prstima, možete da osetite karakterističan miris belog luka.

Listovi se mogu upotrebiti kao dodatak salatama i varivima jer mirisom i ukusom podsećaju na beli luk. U proleće ovaj luk čisti krv, želudac i jetru. Više o lekovitosti ove biljke pročitajte OVDE


Kopriva

Jestivi deo biljke: Koren, list, seme

Foto: zivetisaprirodom.rs

Lekovitost koprive je davno poznata. Pripisuje joj se da odlično čisti krv, sprečava opadanja kose… Pomaže osobama obolelim od reumatizma, kod prekomernog mokrenja, problema sa plućima. Danas je retko na našem stolu, ali ne treba da zaboravimo stare recepte: mlada kopriva može da se pripremi kao čorba, varivo ili pomešana sa sirom kao pita. Više o ovom izuzetnoj biljci pročitajte OVDE

Maslačak

Jestivi deo biljke: Koren, list, cvet

Foto: zivetisaprirodom.rs

Veoma lekovita jestiva biljka koju možemo da nađemo svuda. Veoma je korisna za čaj, salate, variva, sokove, supe, čorbe. Maslačak pomaže jetri, odličan je diuretik pojačava rad bubrega, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma, ekcema, čireva, pojačava apetit.

Cveta od marta do maja. Maslačak ima kalijuma u nadzemnom delu, smole, 40 odsto inulina u korenu, 16 odsto vitamina C, gvožđa 3 odsto (više nego spanaću)… Mladi listovi su veoma ukusni, možete da napravite zdravu salatu, čorbu, varivo. Može da se kombinuje i sa krompir salatom. Više o lekovitosti ove biljke pročitajte OVDE

Jagorčevina

Jestivi deo biljke: Koren, list, cvet

Foto: zivetisaprirodom.rs

Ublažava prolećni umor, koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Ova biljka najčešće se koristi za lečenje plućnih bolesti i lupanja srca. Listovi se beru dok biljka cveta i suše se tri-četiri dana. Koren može da se izvadi u proleće ili u jesen.

Vino od jagorčevine – Staklena tegla rastresito se napuni svežim cvetom i listom jagorčevine i prelije do vrha belim vinom. Teglu zatvorimo i stavimo na toplo mesto. Nakon 3 sedmice procedimo i prelijemo u staklenu bocu. Ovo vino je u tradicionalnoj fitoterapiji bilo popularno sredstvo za jačanje srca, a uzimalo se 3 puta dnevno po 1 velika kašika rastopljena u čaši vode.

Plućnjak

Jestivi deo biljke: List, cvet

Foto: zivetisaprirodom.rs

Tokom rasta i sazrevanja menja boju cvetova, od ružičaste do plavo ljubičaste. Često se mogu videti različiti cvetovi zajedno, pa ih narod zove “brat i sestra”. Različite boje služe pčelama za orijentaciju, ružičasti su već oprašeni dok ljubičasti nisu.

Sprema se u obliku čaja, kao mešavina sa drugim biljkama i najčešće se sladi medom. Mladi listovi se kuvaju i kao varivo, koriste kao dodatak supama ili se nakon umakanja u jaje prže na vrelom ulju. Čaj je koristan za čišćenje krvi i anemije, obnavlja telesnu snagu. Popravlja cirkulaciju, pomaže kod proširenih vena i hemoroida, smiruje upalu sluzokože želuca i creva, ubrzava i rad želuca, sprečava dijareju i druge crevne tegobe.

Šafran

Jestivi deo biljke: Cvet

Foto: zivetisaprirodom.rs

Nijedna začinska biljka nije poput šafrana. Još u Starom zavetu istican je kao najskupoceniji u odnosu na sve druge tada poznate začine. U tom smislu do danas ništa se nije promenilo, jer se i dalje smatra skupljim čak i od zlata. Ovo nije nimalo slučajno, jer je za kilogram „kralja začina“, kako ga mnogi u svetu nazivaju, potrebno ubrati 150.000 cvetova! Intenzivnog je mirisa, blago gorkastog okusa, a već četvrtina čajne kašičice dovoljna je da bi jelu dala aromu i boju. Iako ga uglavnom predstavljaju kao dragulj kuhinje, šafran poseduje i mnogobrojna lekovita svojstva. Vekovima se kao lek upotrebljava protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca koje je ispoljeno u vidu preskakanja i aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje.

Ljubičice

Jestivi deo biljke: Cvet, list, koren

Za mirišljavu ljubičicu malo ko zna da ima lekovita svojstva. Kod nje su lekoviti ne samo cvetovi, već i listovi, ali i ostali delovi. Prikuplja se u martu i aprilu, osim korena koji se vadi od 15. oktobra do polovine novembra. Cvet i listovi se suše na prozračnom mestu, a koren se naniže u obliku venca i suši na vazduhu. Čaj se priprema od suve mešavine listova, cvetova i korena biljke. Dve kašičice se prelije sa 2,5 dl hladne vode, stavi na ringlu da provri i kuva pet minuta.

Čaj i sirup deluju protiv kašlja, kao i kod upale grla i bronhitisa. Smrvljeni listovi mogu da se koriste kao obloga, jer hlade i smanjuju otok, a prokuvani u sirćetu pomažu kod gihta.

Dobričica

Jestivi deo biljke: Cvet, list, koren

Sakuplja se cijela biljka u periodu cvjetanja, ali se može sakupljati i samo lišće ili samo cvjetovi. Sakupljena dobričica se suši u tankom sloju na sjenovitom i provjetrenom mjestu.

Čaj odstranjuje sve sluzi iz organizma, a koristi se kod bolesti pluća, sluzi u bubrezima, kod uklanjanja kamena i pijeska iz bubrega, bolesti želuca i glavobolje koju izazivaju oboljenja želuca. Čaj se pije natašte jedna manja šolja, a tokom dana na svaki sat po jedna kašika. Potapanjem dobričice u jabukovo sirće  i kraktotrajnim kuhanjem dobija se dobra obloga protiv krstobolje i reume. Koristi se i u gastronomiji, naročito u pripremi raznih salata.

Predoziranje ovom biljkom se ne preporučuje, jer može izazvati komplikacije poput znojenja, aritmije srca, povećanog pritiska, edema pluća. Ne korisititi dobričicu u slučajevima dojenja, trudnoće, hipertenzije, oboljenja jetre, problema sa bubrezima, želučanom kiselinom i preosjetljivosti na ovu biljku.