5 SAVETA ZA USPEŠAN VRT BEZ KOPANJA

Proleće nam uskoro i zvanično stiže, a iskusni vrtlari se već uveliko pripremaju za sadnju u vrtu. Imate želju, a nemate puno prostora da uzgajate svoje povrće? Ovi saveti će, nadamo se, pomoći vam i ohrabriti vas da napravite svoj prvi uspešan i bogat vrt. Biljke koje sami uzgojite na ovaj način doneće vam dosta plodova punijeg ukusa, ali i radosti.

1. Napravite plan sadnje

   Prvi korak podrazumeva odabiranje šta želite uzgajati, a zatim i proučavanje kakva zemlja odgovara toj biljci. Korisno bi bilo proučiti koje biljke su najbolji susedi, te na osnovu toga napraviti plan gde ćete šta posaditi. Sledi nekoliko primera dobrih suseda.. Bundeve, pasulj i kukuruz su savršen spoj. Jagode su bolje uz luk, paradajz bolje napreduje sa peršunom, nevenom, mrkvom i lukom. Grašak se slaže sa skoro svima… Pokušajte nabaviti stare sorte semena, ili bar seme koje nije tretirano.

2. Napravite kompost

   Osim što će vam pravljenje komposta omogućiti da pravite manje smeća, prava je hrana za vaše biljke. Kompostirati možete sav otpad biljnog porekla, mešati ga sa grančicama i pokošenom travom. Bogat je korisnim mikroorganizmima koji pomažu u razvoju biljaka. Kompostiranje pomaže u izradi kvalitetne zemlje, koja je ključna za lepe, zdrave biljke i bogatu berbu. Najefikasniji način da biljkama date sve najbolje od komposta je da napravite kompostni čaj. Ova tečnost se dobija nakon potapanja male količine komposta u vodu, u koju je dodata hrana za mikroorganizme, te kiseonik, kako bi mikroorganizmi imali sve uslove za reprodukciju. Kada je rastvor gotov, najčešće od 24 do 48 sata, imat ćete nutritivno bogat, tečni dodatak zemljištu, koji podstiče zdrav rast biljaka.

3. Čaj od koprive
   

   Čaj od koprive koristi se kao tečno azotno đubrivo i ima veoma pozitivan uticaj na gajene biljke. Podstiče rast, stvaranje hlorofila, jača otpornost biljaka prema stresnim uslovima, kao i bolestima i štetočinama. Đubrivo se spravlja tako što se stabljika i list koprive iseckaju, stave u drveni ili plasticni sud i doliju vodom, ali ne do vrha (zato što masa peni). Poželjno bi bilo da voda za dolivanje bude kišnica, ali ako nema uslova za njeno sakupljanje, može se koristiti i odstajala voda. Sud se ostavi da stoji na suncu, masa se meša najmanje jednom dnevno. Đubrivo je gotovo nakon 15 dana kada dobije tamnu boju i više ne peni. Đubrivo se može koristiti zalivanjem zemljišta oko biljaka ili folijarno(preko lista). Ako se koristi za zalivanje razblažuje se vodom u odnosu 1:10, a ako se koristi folijarno, pre upotrebe mora se procediti i razblažiti vodom u odnosu 1:10 do 1:25.

4. Ne morate kopati

   Da li ste znali da ne morate da kopate u svom vrtu?! Napravite visoke gredice i trajaće nekoliko godina. Lakše ćete se brinuti o biljkama i sakupljati plodove.

   Ako imate više prostora, rešenje je upotreba organskog malča. To uključuje nekadašnji živi materijal kao što je lišće, slama, otkos trave, kompost, komadiće drveta, usitnjenu koru, piljevinu, borove igle pa čak i papir. Malč sprečava rast korovaza, zadržava vlagu zemlje i poboljšava tlo dok se razgrađuje.

   

5. Koristite organski insekticid

   Umesto da kupujete veštačke i veoma otrovne insekticide odvojite vremena da napravite svoj. Kopriva se može koristiti i kao insekticid i to u vidu čaja ili ekstrakta. Čaj se spravlja tako što se isecka 1 kg koprive i 1 kg pelina, prelije sa 8 l kipuće vode, ostavi se da stoji najmanje pola sata. Nakon toga se procedi, ohladi i može se koristiti za prskanje obolelih biljaka. Ekstrakt od koprive može se koristiti za prskanje protiv lisnih vašiju. Spravlja se tako što se 1 kg iseckane koprive (stabljika i list, bez semena) prelije sa 9 l vode (po mogćstvu kišnice), ostavi se da stoji 24 h uz povremeno mešanje. Pre upotrebe ekstrakt se procedi i bez razblaživanja može se koristiti za prskanje zaraženih biljaka.