BEG IZ REALNOSTI: 10 najšarmantnijih sela u Srbiji (II deo)

Pokušaćemo ovim tekstom da vam damo ideju gde otići kad poželite pobeći iz realnosti. Možda u prirodu? Slušati kako teče potok hladne bistre vode. Naći mir. Odmarati oči zelenilom. I dušu lepotom…

Topli Do – prelepo staroplaninsko selo

Selo Topli do je jedno od najudaljenijih sela koje se nalazi na 33 km od Pirota, najbliže od svih sela pod Midžorom (2.169m). Nalazi se u Parku prirode Stara planina. Samo selo je zadržalo u mnogome svoj izgled u arhitekturi od pre 100 godina i kao takvo sigurno predstavlja jedno od najautentičnijih sela na Staroj planini.

Na samo 7 km od sela nalazi se vrh Babin zub (1.759 m) i poznato skijalište Jabučko ravnište na Staroj planini. Do sela se dolazi iz pravca sela Temska i prolazi se kroz kanjon reke Temštice (“Mali Kolorado”) zasigurno jedan od najlepših i najatraktivnijih kanjona ovakvog tipa u Srbiji. Ono po čemu se Topli do i njegova okolina izdvajaju od ostalih staroplaninskih sela jeste bogatstvo vodopadima, po mnogo čemu jedinstvenim u Srbiji. Posebna atrakcija na oko 4 km od sela, Piljski vodopad – 64 m. Na oko 8 km od sela se nalazi i drugi interesantan vodopad, Kurtulski vodopad – 27m. Ako posetite ovo mesto sigurno ćete uživati u lepoti netaknute prirode…

Struganik

Struganik je naselje u Srbiji u opštini Mionica u Kolubarskom okrugu. Selo je smešteno u onom delu oblasti Kolubara gde Valjevske planine zamenjuju njene pitomine i ravnice. Struganik leži pod planinom Maljen, a najstariji pomen njegovog imena vezuje se za 1737. godinu.

Tokom svoje istorije, Struganik je bio mesto nekih važnih događaja za nacionalnu istoriju. U Prvom svetskom ratu, njegov najpoznatiji meštanin — vojvoda Živojin Mišić — komandovao je bitkom čiji se jedan od epicentara nalazio na teritoriji sela; bitku je izvojevao.  Struganik je — osim zbog svoje istorije — poznat i po majdanima litografskog kamena koji se ovde javlja u moćnim naslagama. Najpoznatiji dekorativni kamen zapadne Srbije, čija je eksploatacija počela još u 18. veku, korišćen je pri oblaganju brojnih znamenitih građevina, među kojima je najznamenitija Bečka državna opera. U selu je smešten spomen-muzej — rodna kuća vojvode Živojina Mišića, spomenik kulture od velikog značaja. Tako da pored divne prirode, možete da zavirite u ovaj dio istorije…

Selo Mutanj – srpski HOLYWOOD

U selu Mutanj, na planini Rudnik, u organizaciјi Ivana Јakovljevića svake godine održava se Revija nezavisnog off-filma Srbije. A evo i zašto…

Ivan Јakovljević јe samonikli avangardni umetnik (slikar, vaјar, poeta i filmadžiјa). Rođen јe 1984. u rudničkom selu Mutanj gde i danas živi i stvara. Јavnosti јe postao poznat kraјem 2007, kada јe na brdu Straževica izgradio natpis “Srpski HOLYWOOD” nalik originalnom natpisu HOLLYWOOD u Los Anđelesu. To јe učinio, kako kaže, јer јe hteo da napravi јedinstven spomenik sedmoј umetnosti i da doprinese razvoјu turizma na Rudniku. Јedno „L“ iz originalnog naziva izostavio јe namerno, kako sam kaže zbog autorskih prava.

Na predlog beogradske producentske kuće Fiks Fokus, 2011. godine osnovana јe na ovom mestu Revija nezavisnog off-filma Srbije, svoјevrsna filmska manifestaciјa koјa okuplja autore koјi snimaјu srednjemetražne i dugometražne filmove van svih instituciјa zvanične srpske kinematografiјe i bez državne finansiјske pomoći.
Na manifestaciјi, svake godine, stručni žiri ocenjuјe filmove i dodeljuјe „Velike“, „Srednje“ i „Male“ Šumske patuljke, koјi su pandani zvaničnom „Oskaru“. Dođite i proverite zašto je ovo mesto tako posebno!

Selo Viševac – mesto rođenja Karađorđa

Na šumskoj stazi u blizini Rače i Viševca postavljena je tabla koja označava da se baš tu, tokom zbega od Turaka, rodio budući srpski vožd. Majka ga je povijala i čuvala u šupljini obližnjeg bukovog stabla. Mesto gde je kršten, gde je rastao, gde se odmetnuo u hajduke, gde je njegova porodica držala stoku i gajila pčele — sve to i mnogo više se nalazi u svojevrsnom etno parku posvećenom ovom junaku.

Foto

Na sedmom kilometru puta što od Rače vodi ka Topoli, u selu Viševac, stoji na postamentu tri metra visok spomenik Karađorđu. Podignut je povodom dvesta godina od Prvog srpskog ustanka. Prikazan je Vožd iz mlađih dana, kao hajduk, sa puškom u ruci, onako kako je verovatno izgledao kada je pozvao narod na ustanak. Visokog čela, podignute glave sa prstom uperenim put brda Gradišta, tamo preko puta reke Rače, ka mestu gde je rođen, gde su ga krili u zbegu i gde je hajdukovao. Ovo mesto će vas sigurno vratiti u neku daleku prošlost…

Mitrovac na Tari

Boravak na Mitrovcu pospešuje lečenje bronhijalne astme, hroničnog bronhitisa, astenije, anemije i drugih bolesti. Nalazi se na nadmorskoj visini 1.082 metra. Broj stanovnika je desetak, ali zahvaljujući pre svega dečjem odmaralištu, šumskoj sekciji, mnogobrojnim turistima broj onih koji borave na Mitrovcu se uvek meri stotinama.

Mitrovac je blago zatalasan proplanak veličine oko 150 hektara, okružen stoletnom šumom u kojoj dominira smrča, jela i bukva. Mitrovac je do 1956. bio skoro nenaseljeno mesto kada ga je grupa prirodnjaka iz Akademije nauka izabrala za buduće dečje letovalište zbog stabilne klime, čistog vazduha, velikog broja sunčanih sati i naročito „ruže vetrova“. Naime na Mitrovcu stalno pirka povetarac donoseći čist vazduh i okolnog nacionalnog parka Tara – 22.000 hektara uglavnom zimzelene šume. Odmor za dušu je definicija ovog mesta…

Selo Rudno

Zašto doći u selo Rudno? Verovatno ovo pitanje može da postavi samo onaj ko nije nikada bio na Rudnu. Rudno najpre odavno vuče epitet da je mesto u Srbiji sa najviše sunčanih dana u godini. Čak je i naučno dokazano da se tu ukrštaju vazdušne struje sa mora i planina (jedinstvena ruža vetrova), pa je idealno mesto za asmatičare i osobe koje imaju problema sa organima za disanje. Oni koji su emotivno ili korenima vezani za Rudno kažu, i to potpuno ozbiljnim tonom, da je to najlepše mesto na kugli zemaljskoj!

Rudno se nalazi na nadmorskoj visini od oko 1100m, na širokoj visoravni prošaranoj bukovim i četinarskim šumama i prostranim pašnjacima. Ova visoravan posle par kilometara ka severu-severozapadu prelazi u obronke planine Radočelo, inače dela Golije, a naposletku se završava najvišim vrhom opštine Kraljevo (Krivača, 1643m). Još uvek je ovde moguće videti delić bezbrižnog života, vezanog samo za ćudi prirode i ono što sam Bog da. Malo je poznata činjenica da je Rudno treće mesto po vidljivosti zvezda u Evropi! Dakle, ima više nego dovoljno razloga da posetite ovo mesto…

Erdevik, najlepše mesto u Sremu

Sa severne i zapadne strane mesto okružuju fruškogorske šume, a sa južne i istočne plodne njive i voćnjaci pod kruškom, jabukom i breskvom. U Erdeviku se mogu naći stoletni primerci “džakarande”, retkog drveća koje krasi lisabonske ulice. Rimljani su Erdeviku ostavili značajne spomenike, a priroda raskoš, koja se ničim ne može meriti. Ipak, na mestu najmanjeg od tri jezera koja pripadaju Erdeviku, Banja, udruženim snagama rimskih graditelja i “neprevaziđenog neimara” prirode, stvoreno je ono što ni ljudska mašta ne bi znala da izmašta. Druga dva jezera, Moharač i Bruje, su veštačka, ali zahvaljujući njima čitav krajolik je dobio pitoreskno ruho koje ga čini neponovljivim.

Padine Fruške gore koja se talasasto spušta do 140 metara nadmorske visine na kojoj se Erdevik uzdigao, pogodne su za uzgoj vinove loze. Za to se znalo još od vremena rimskog imperatora Probusa, rođenog Sirmijanca, koji je ovim krajevima vladao u III veku. Čak i danas Erdevik se prepoznaje prvo kao vinski kraj.

Selo Zlakusa

U dolini nadomak Užica, nedaleko od centra sela Zlakusa nalazi se i etno park “Terzića avlija” na brežuljku ispod bukove šumice. “Terzića avlija”, svojevrsni etno park na otvorenom i zatvorenom predstavlja nekadašnje tipično seosko dvorište iz 19. veka, koje se sastoji od dve stare srpske kuće (od kojih je jedna stara 100 godina, građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode, pokrivenim starim biber crepom). Ovde kao da je vreme stalo…

Prelepa domaćinstva etno-sela Zlakusa iz čijih ribnjaka uvek možete probati svežu pastrmku i domaće specijalitete. Ako se zadesite u ovom selu krajem avgusta, bićete u prilici da vidite kako nastaju grnčarska umetnička dela, po kojima je Zlakusa poznata širom sveta. Nedaleko se nalaze brojni vodopadi, stare vodenice i valjarice, ribnjaci sa pastrmkama na reci Petnici, ali i Potpećka pećina, čiji ulaz visine 50 metara, predstavlja najviši pećinski ulaz u Srbiji. Gostoprimstvo meštana, čuveni erski humor i neodoljivi ukus užičke komplet lepinje još su jedan od  razloga da posetite ovaj kraj.

Etno selo Latkovac – oaza mira

Etno selo Latkovac nalazi se na području opštine Aleksandrovac, a do centra grada ima svega 5 km. Sastoji se od štale, ambara i četiri kuće, od kojih je jedna stara čak 200 godina. Ovo selo odiše posebnom i čarobnom atmosferom, pre svega zahvaljujući svojoj dugoj i zanimljivoj istoriji. Preživelo je oba svetska rata, a žitelji sela bili su veoma cenjeni i poznati vinari, zanatlije i umetnici.

U Etno selu Latkovac gosti se mogu oprobati u nekim od starih srpskih zanata ili učestvovati u seoskim poslovima. Nasmejani domaćini će u duhu srpske tradicije učiniti da poseta ovom selu pridobije opuštajući i magičan karakter. Ovo je selo koje uz miris polja i ukus zdrave hrane budi sva čula. Pored bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa, Latkovac se ističe po čarima netaknute prirode i okolini koja zaustavlja dah. Čista planinska voda, svež planinski vazduh lekovito poljsko i šumsko bilje, čine ovu idilu savršenim mestom za duge šetnje, rekreaciju, bavljenje sportom i lovom.

Selo Vrmdža

Vrmdža nosi brojna imena: “Čuvar carskog druma”, “Selo potoka i vodenica”, “Selo Latino-grada”, “Selo na tri brda i dve doline”, “Selo izvora i potoka”… dok je zvanično i neobično ime Vrmdža poteklo od reči vrm koja je označavala mesto sa mnogo izvora, reka i potoka. Selo Vrmdža se nalazi u opštini Sokobanja, u Zaječarskom okrugu, na jugoistoku Srbije, u netaknutoj prirodi i prizorima rtanjskih vrhova.

U ovom zaječarskom selu i stranci zasuču rukave. Posetite ovo mesto i saznajte zašto mladi, mahom visokoobrazovani, stranci i oni koji nemaju rodbinskih ili drugih veza s ovim krajem, dolaze iz različitih krajeva sveta i nastanjuju se u selu neobičnog imena, u eko-selu u kome se razvija društveno odgovorno preduzetništvo i veliki potencijal za model razvoja zdravog života Srbije.

Postoje tako neki delovi ove naše lepe zemlje koji ni krivi ni dužni ostanu sakriveni od očiju javnosti. Neki bi rekli da se ta najlepša mesta možda namerno i skrivaju ne bi li sačuvala svoju lepotu za odabrane. Mi, ipak, mislimo da je potrebno pričati o njima i otkrivati ih jer zaslužuju pažnju.