ČETIRI SESTRE, JEDNA SREBRENIČKA PRIČA, PRIČA KOJU PRIČAJU SVI!

Gradić ušuškan na severoistoku Bosne i Hercegovine, obavijen rekom Drinom, mami mnoge poglede zaljubljenika u prirodu. Gusto obrastao šumom, bogat izvorištim lekovitih voda, ukrašen povoljnom ružom vetrova i venčanica pančićeve omorike s kolena na koleno u sebi nosi čistotu netaknute prirode. Mesto među čijim drvećem dišete punim plućima.

U ovoj živoj razglednici živi porodica Bektić. U prirodi i sa prirodom.

Zbog fotografija osamnaestogodišnje Ćamke, sedamnaestogodišnje Kadire, petnaestogodišnje Fatime i dvanaestogodišnje Dženete, objavljenih na društvenim mrežama, zastao nam je dah.

Krenule smo na put zavijanim srebreničkim prtinama i našle ih na njihovoj ergeli. U selu Jasenovo.

Ovde vlada ljubav. Ona iskrena, sestrinska. Ljubav prema prirodi. I neverovatna ljubav prema konjima.

„Za sve su ’krivi’ geni. Ljubav prema ovom biću rodila se u prošlosti. Naime, moji dedovi su imali konje. Ako ne više njih, onda je bar jedan uvek bio prisutan. Moj otac je nasledio od njih, a mi od njega“, počinje priču Ćamka, dok nam pokazuje 12 predivnih, stasitih konja.

Svi su, kaže, mešavina raznih pasmina.

„Konje držimo iz čiste ljubavi prema ovom biću. Posećuju nas ljudi sa svih strana i uvek su dobrodošli na naše imanje. Ko poželi, može i da jaše“, gostoprimljivo govori.

Kažu da su ergele izuzetno skup posao, ali Bektićima, koji sve začine emocijom, sve ide kao po loju.

„Svako voli pažnju i pet minuta za sebe. Konji traže malo više. Konj može uvek jesti i nikad dosta hrane. Potreban je dodatni tretman kao što su timarenje, potkivanje… Većinu hrane i opreme otac nabavi. Naravno, bude i onih koji samovoljno poklone neku sitnicu za ergelu. To su obično oni koji dolaze sa strane i to retko. Za sve velike stvari, od kojih je najveća briga, mi se pobrinemo“, priča Ćamka.

I možda bi ova priča prošla nezapaženo da je negde „pobegla“ objektivu Ade Hasanovića. Međutim, njegov foto aparat pribilježio je zimsku razglednicu. U srebreničkim smetovima četiri sestre na konjima pokazale su svu snagu i lepotu ovog kraja.

„Sestre i ja smo uvek postavljale fotografije na svoje Instagram i Fejsbuk profile, ali ovakvo nešto nikad nismo doživele. U celoj ovoj priči najviše smo ponosne na sebe i Srebrenicu jer smo u svet poslale pozitivnu energiju i otkravile mnoga zaleđena srca u ovim ledenim danima. Srebrenica je mesto koje i dalje živi i diše“, poručila je Ćamka.

Dok timari jednog od svojih mezimaca priča kako u ovoj vrleti vreme sa sestrama provodi tokom raspusta. Nijedan dan im nije isti.

„Svaki je poseban kad smo u društvu ove plemenite životinje, ali ono što se ponavlja iz dana u dan jeste briga o njima. Taj dio dana ne razlikuje se od prethodnog“, opisuje Ćamka vreme koje provodi na ergeli.

Sa ovakvim životinjama možete samo da uživate. A ova porodica najbolje zna kako se to radi. Njihovi konji, kaže Ćamka, porodično su blago. Ali, to ne znači da su „zabranjeni“ putnicima-namjernicima.

U ovaj gradić, obgrljen Drinom, svi su dobrodošli, a kod Bektića biće i ugošćeni.

Život je kratak. Šteta bi bila da zaobiđete riječima teško opisivu razglednicu.

LOLA MAGAZIN