Dolina kraljeva, Dolina vekova ili Dolina jorgovana?

Neki dolinu Ibra nazivaju Dolinom kraljeva, drugi Dolinom vekova, a oni romantični je nazivaju i Dolinom jorgovana. Prva dva naziva dobila je jer je bila srce srednjovekovne Srbije i čuvala manastire Studenicu, Žiču, Sopoćane i Đurđeve Stupove, neke od najvećih svetinja srpskog naroda. Treći naziv dobila je zbog ljubavne priče. Pođite s nama na ovo istorijsko putovanje…

Dolina jorgovana kraj Ibra je jedno prelepo, mitsko mesto, u narodu još od davnina poznato kao pravi rasadnik heroja i neustrašivih ratnika. Na obalama reke, oko puta koji vodi prema Rasu, kralj Uroš I je, kaže legenda, polovinom 13. veka posadio plave jorgovane u znak ljubavi prema svojoj budućoj supruzi, francuskoj plemkinji Jeleni Anžujskoj, kako bi se ona uvek osećala kao kod svoje kuće u Provansi. Oprilike u to vreme, a možda i stoleće ranije ili kasnije, iznad doline okupane opojnim mirisima ovog lepog cveća počeo je da se uzdiže jedan čardak ni na nebu, ni na zemlji – utvrđenje Maglič. Maglič čini 8 kula povezanih bedemima, a u njegovu unutrašnjost, koja obuhvata 2.190 m, ulazi se kroz dve kapije. Sagrađen na nepristupačnom terenu, sa tri strane okružen rekom, Maglič je dostupan samo pešacima koji mu prilaze sa zapada. Uspon do vrha predstavlja pravu avanturu, ispunjenu uskim krivudavim stazama, liticama i visećim mostom. Sveti Đorđe je svetac zaštitnik grada.

Maglič, poznat i kao Jerinin grad, stoluje na vrhu strme litice oko koje Ibar pravi oštru okuku. Zaravnjeni plato na kojem je tvrđava podignuta, na jednom od zapadnih ogranaka Stolova, uzdiže se oko 150 metara od nivoa reke i jedinog karavanskog puta koji je nekad povezivao moravsku dolinu i Kosovo polje. Gledana odozdo, deluje nedostižno, daleko, maglovito, kako joj i samo ime kaže. Noću je osvetljena, pa prolaznicima koji se zateknu na magistralnom putu izgleda još misterioznije i privlačnije.

Dolina jorgovana u blizini Magliča skriva neke od najlepših srpskih manastira, a Žiča, koju je podigao Stefan Prvovenčani gde je i krunisan za prvog srpskog kralja, pleni nadaleko svojom lepotom. Po legendi, u toj crkvi je krunisano sedam srpskih kraljeva za koje su otvarana po jedna vrata, a zatim zazidana. Stoga, u narodu je zovu i “sedmovratom Žičom”. Dolina jorgovana počinje kod grada Kraljeva, jednog od znamenitih gradova centralne Srbije, koji je današnje ime dobio 1882. godine posle proglašenja Srbije za kraljevinu i krunisanja kralja Milana Obrenovića u manastiru Žiča.

Ovde se naše istorijsko putovanje završava. Od veličanstvenog grada u ibarskoj klisuri, nekih dvadesetak kilometara južno od Kraljeva, ostali su samo visoki spoljni bedemi i kule. Tu negde iznad puta je i kameni vojnik koji nemo čuva stražu, podsećajući putnike da je ovaj kraj dao bezbroj junaka Prvog svetskog rata. Nekada su u Dolini jorgovana, u kanjonu Ibra, mirisali jorgovani u proleće i mamili svakog putnika, a danas ih je teško videti. Da li je misteriozna Dolina jorgovana ostala u prošlosti ili će ponovo zamirisati jorgovanima…

Izvor