“NARCISU U POHODE” NA PLANINI STOLOVI

Prema legendi, narcis je dobio ime po grčkom junaku Narcisu koji je toliko bio očaran svojom lepotom da je stalno gledao u svoj odraz na vodi sve dok nije umro. Na tom mestu izrastao je cvet koji je nazvan po njemu – narcis. Cvetovi su zvezdasti, uglavnom svetložuti, a mogu da budu i beli, narandžasti, crveni i roze. Razlikuju se kako po obliku cveta i boji, tako i po veličini. Lišće je dugačko, usko i svetlozeleno. Cvetovi su zvezdasti, uglavnom svetložuti, a mogu da budu i beli, narandžasti, crveni i roze. Gotovo sve vrste otporne su na zimu. Jednom posađeni narcisi mogu ostati na istom mestu godinama. Cvetaju od februara do maja.

U prirodi postoji 25 vrsta divljih narcisa i nekoliko stotina uzgojenih sorti. Neke vrste su raširene u Portugalu, Španiji, na Pirinejima, u južnoj Francuskoj, severnoj Africi, gde rastu pod uticajem tople mediteranske klime, dok se druge, otporne na mrazeve, nalaze svugde u Evropi, gde na planinskim livadama stvaraju čitava cvetna polja. Tako i u Srbiji retki divlji narcisi se mogu videti na planini Stolovi.

Stolovi su planina u centralnoj Srbiji, jugozapadno od Kraljeva, omeđena sa zapadne strane rekom Ibar koja je odvaja od Čemerne planine i Troglava. Sa istoka joj je granica reka Ribnica, a sa južne Brezanska reka koja se uliva u Ibar i odvaja Stolove od Studene planine. Obronci Stolova na severu dosežu do manastira Žiče.
Iako je okružena mnogobrojnim rekama planina je skoro gola sa nešto malo bukovih i hrastovih šuma. Pretpostavlja se da su šume iskrčene još u Srednjem veku jer je šira okolina Kopaonika bila značajan rudarski centar nemanjićke Srbije.