Organska poljoprivreda može da nahrani svet

od Živeti sa prirodom 1,494 views0

Uz određene dodatne mere, globalni prelazak na organsku poljoprivredu može da stvori održiv sistem proizvodnje hrane, za razliku od današnjeg sistema, koji nije održiv – pokazuje novo istraživanje. Jedna od najozbiljnijih zamerki koju su donedavno poljoprivredni stručnjaci imali na organsku proizvodnju je da pomoću nje ne može da se proizvode dovoljno hrane da bi se nahranilo savremeno čovečanstvo, koje ima već 7 milijardi ljudi. Međutim, nedavno istraživanje koje su sproveli naučnici sa Alpen Adria univerziteta (baziranog u Gracu, Klagenfurtu i Beču), pokazalo je da prelazak na organsku proizvodnju može da nahrani svet, ukoliko se sprovede i nekoliko dodatnih mera, a to su: smanjenje potrošnje namirnica životinjskog porekla u ljudskoj ishrani za jednu trećinu, manje koncentrisana hrana u obrocima i manje bacanje hrane. Naime, iz svih dosadašnjih članaka koji se bave sličnom tematikom i koji su objavljeni na ovom sajtu, može se videti da su upravo to slabosti savremenog sistema ishrane: u razvijenim zemljama ljudi jedu više hrane nego što im stvarno treba, hrana se baca u ogromnim količinama, i troši se previše namirnica životinjskog porekla. Ako bi se sve to smanjilo i pri tom prešlo na organsku proizvodnju, ne samo da bi bilo dovoljno hrane za sve, već bi ovaj sistem imao krajnje pozitivne ekološke efekte – značajno smanjeno korišćenje đubriva i pesticida i smanjenu emisju gasova staklene bašte. Pri tome, iako bi prinosi koji se postižu oganskom proizvodnjom bili de fakto manji nego u konvencionalnoj poljoprivredi, u ovakvom sistemu ne bi bilo potrebno da se koristi više obradive zemlje. To su, ukratko, zaključci do kojih su došli austrijski istraživači, a rezultati njihovog istraživanja su objavljeni u časopisu Nature Communications.

Činjenice koje su nam dostupne pokazuju da će negativan uticaj poljoprivrede na životnu sredinu nastaviti da drastično raste sve do 2050. godine, ukoliko se sadašnji trendovi nastave neizmenjeni, predviđa Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Naime, FAO predviđa da će do tog perioda svetska populacija premašiti 9 milijardi ljudi, a sve veća potrošnja hrane, a posebno visoka potrošnja mesa, će zahtevati izuzetno intenzivno iscrpljivanje resursa vode, energije i zemljišta.“Organska proizvodnja podrazumeva pažljivo postupanje sa prirodnom sredinom i resursima i često se ističe kao potencijalno rešenje za izazove sa kojima se danas suočavamo. Sa druge strane, kritičari ukazuju da bi organski metodi proizvodnje zahtevali mnogo više obradive zemlje, pa da zbog toga nisu realna alternativa”, izjavio je jedan od autora istraživanja, prof. Karlhajnc Erb. Međutim, istraživanje koje je on sa svojim kolegama sproveo pokazalo je da bi organskom proizvodnjom uz pomenute intervencije (smanjenje potrošnje namirnica životinjskog porekla, manje bacanje namirnica) mogla da se prehrani svetska populacija, čak i kad dostigne 9 milijardi ljudi 2050; pri tome se poljoprivredno zemljište ne bi povećalo, a negativni efekti današnjeg sistema ishrane, kao što je veliki višak azota i veliko opterećenje hrane i životne sredine pesticidima bi se smanjili. Štaviše, ovakva proizvodnja bi značajno smanjila emisiju gasova staklene bašte, koja velikim delom potiče od stočarstva. “Međutim, ako se ove dodatne promene ne sprovedu”,  objasnio je prof. Erb, “kritičari će biti u pravu. Organska proizvodnja uz današnji način ishrane zaista će tražiti više poljoprivrednog zemljišta. To bi moglo da u tolikoj meri poništi prednosti organske proizvodnje da bi čak dovelo u pitanje i sam njen doprinos održivom razvoju”.

I opet se pokazuje da sve zavisi od svesti pojedinca i naše spremnosti da se menjamo. Odnosno, od toga da li smo spremni da manje koristimo prehrambene proizvode životinjskog porekla, da ne konzumiramo više hrane nego što nam treba, i da ne pravimo zalihe hrane koje ćemo potom bacati…

Izvorni članak možete naći na sledećem linku: https://www.nature.com/articles/s41467-017-01410-w