PUT DO BIZNISA PREKRIVEN LATICAMA RUŽA

Danas smo svedoci jednog fenomena, a to je da nikada više nije bilo školovanijih ljudi sa završenim fakultetom i diplomama a sa druge strane nikada nismo imali veću stopu nezaposlenosti. Mladi ljudi koji se godinama školuju nakon završene škole i suočeni sa realnošću i bez posla vrlo brzo se razočaraju i izgube volju za životom te se odaju raznim porocima ili traže način da odu iz zemlje.

Naravno postoje izuzeci, ljudi koji stvaraju sami svoj posao. Na jugu Srbije ne uspeva samo voće i povrće – Dejan Jovanović iz Vrtogoša je dokaz. Izvozi 70 odsto proizvodnje sa četiri hektara i zasađenih 200.000 ruža. Ima i tri plastenika.

Umesto voća i povrća, čija proizvodnja dominira na jugu Srbije, mladi školovani poljoprivrednik Dejan Jovanović (35) iz sela Vrtogoš odabrao je ruže i – nije se pokajao. Biznis od ruža „procvetao“ je zahvaljujući napornom radu, pa sada izvozi čak 70 odsto proizvodnje na četiri hektara.

Dejan je završio Poljoprivredni fakultet u Beogradu i vratio se u rodni kraj. Priznaje da i nije bio neki zaljubljenik u cveće, ali danas voli svoj posao više od svega. Najveći je proizvođač ruža na jugu i jedan od najuspešnijih u Srbiji.

– Posao sam zajedno sa prijateljem Srđanom Nikolićem započeo 2008. godine u rodnom selu. Na fakultetu me je zanimala proizvodnja voća, ali sam se kasnije opredelio za ruže. Uz neveliki početni kapital od oko 3.000 evra, počeo sam posao sa 15.000 sadnica – započinje priču ovaj mladić.

Priznaje da se suočio sa skepticizmom. Svima je bilo čudno što neko želi da proizvodi cveće, a ne hranu, ali danas mnogi poljoprivrednici, čak i oni stariji od njega traže savet.

U izvoz idu najviše sadnice, ali i rezano cveće, posebno crvene ruže, mada se traže i bele, ali i druge boje nađu svoje mesto. Žute ruže najbolju prođu imaju na domaćem terenu. Zanimljivo je da za žutim ružama vlada interesovanje uglavnom u vranjskom kraju, koje zbog čuvene narodne pesme „Vranje žuto cveće“.

Proizvodnja je rasla iz godine u godinu, i to progresivno, najpre na 70.000 sadnica, pa 120.000, dok je ta brojka sada na vrhuncu, kada ima zasađenih 200.000 ruža, gotovo svih boja.

–Moji roditelji su se ranije bavili poljoprivredom, imali mašine i njive. Posao sam usavršavao i gotovo svu zaradu ulagao u poboljšanje proizvodnje. Danas ruže neproizvodim samo na otvorenom, već i u tri savremena plastenika – kaže Jovanović.

Izvor