VODENICE U SRBIJI

Vodenice su u Srbiji nekada bile sastavni deo pejzaža i seoske arhitekture. Većina njih se nalaze u autentičnom, prirodnom ambijentu, pored potoka, manjih reka, gotovo uvek okružene veoma lepom bujnom prirodom. U vodenicama se mlelo žito i dobijalo brašno za hleb, koji je bio glavni artikal i hrana za narod. Osim proizvodne namene, vodenice se bile značajna mesta, gde su se sastajali meštani, radi važnih dogovora i donošenja isto tako važnih odluka. Kao takve one su imale širi društveni značaj. O tome svedoči popis vodenica i obradivog zemljišta u Srbiji iz 1867. godine kada je zabeleženo čak 7125 vodenica. Interesantno je, da je najviše vodenica bilo u užičkom kraju, više od 1000, dok je najmanje sagrađeno u okolini Jagodine.

Vrlo je zanimljiva različitost verovanja u vezi sa izuzetnim moćima koje krase mesta na kojima se podižu vodenice. Tako se, na primer, verovalo da pogača napravljena od brašna, samlevenog u vodenici, koja se nalevo okreće i vode u kojoj su odstojale lekovite trave, može da pomogne u lečenju od nekih bolesti. Takođe se verovalo da se mnogi ljubavni problemi mogu rešiti upravo u vodenicama.

Najveći razlog za propadanje vodenica je sve češće napuštanje sela, nakon Drugog svetskog rata, kao i uvođenje savremenog načina života kod seljana, koji su sve više kupovali gotov hleb u pekarama, pa im nisu bile potrebne velike zalihe brašna.

Danas u Srbiji, pojedini domaćini, s vremena na vreme, obnove poneku vodenicu. Tako je u selu Mala reka kod Krupnja, u jednom mističnom ambijentu, u klisuri, obnovljena vodenica-potočara. Selo Štitkovo u Rađevini, u zapadnoj Srbiji, takođe je poznato po trima vodenicama, koje rade kao nekada. A u okolini Sevojna, u zlatiborskom kraju, nadaleko se pročula vodenica Bojaniža, gde i putnici namernici mogu da kupe brašno mleveno na potočari.

O važnosti obnavljanja vodenica govorio je i slikar Milutin Dedić, koji smatra da su one blago materijalne srpske kulture. U knjizi “Vodenica božija i đavolja” on je između ostalog napisao da je, slikajući vodenice i pišući o njima, želeo da odgovori na pitanje šta je to što je čovek stvorio da mu služi, a da nije ugrozilo njegovu životnu okolinu. To je vodenica, smatra Dedić, koja predstavlja gotovo savršen izum. Građena je od drveta i kamena, koristi vodu kao energiju i mogla bi da egzistira još 2000 godina, ako bi čovek imao pravilan odnos prema njoj.

Izvor