KOLIKO JE ČOVEKU POTREBNO ZEMLJE?

od Živeti sa prirodom 4,247 views0

Na istoku je živeo jedan siromašni seljak po imenu Paholk. On je čuo za Baškire, pleme koje je živelo u blizini planina Urala, a koje nije držalo zemlju za naročitu vrednost. Odlučio je potražiti svoju sreću među njima.Posetio je poglavicu i zatražio nešto dobre zemlje za svoje potrebe.

Foto

Izaberi komad zemlje koji god želiš”, rekao je starešina ne zainteresovano. “Cena će biti hiljadu rubalja.

Konačno su se dogovorili da će Paholk dobiti za rečenu cenu toliko zemlje koliko bude stigao obeležiti od izlaska do zalaska Sunca. On će ići prvi i na određenim razmacima zabijati kolčiće a Baškiri će ići za njim i orati brazdu, kako bi parcela bila vidno obeležena.

Moraš zatvoriti krug njive prije no što Sunce zađe”, upozorio je starešina Paholka, “inače ćeš izgubiti i zemlju i novac.”

Paholk je uranio sledećeg jutra a mnoštvo Baškira je izašlo da ga pozdravi i vidi kako će on to izvesti. Osećajući se snažnim, Paholk je izvanredno napredovao, i bez odmaranja iskolčio dužinu od oko četiri i po kilometra. U podne, Sunce ga je snažno pržilo po leđima i znao je da je vreme da zaokrene prema natrag. Ne sme krug razvući previše. Ali, što je dalje hodao postajao je bogatiji, jer je imao sve više zemlje. Paholk se sad umorio a njegova tikva za vodu već je bila prazna. Pomislio je da krene natrag prečacem prema selu Baškira. Ali to će unakaziti izgled njive. Ne, on mora lepo zatvoriti krug, da njiva ima pravilan izgled. Tako će biti bogatiji nego što je mogao misliti i u svojim najdivnijim snovima.

S vremenom Paholk je izravnao crtu i krenuo natrag, iscrpljen. Jedva je imao snage zabijati kolčiće. Sunce je već bilo vrlo nisko na horizontu i brzo je tonulo. Ulažući poslednje atome snage, počeo je trčati zadnjih nekoliko stotina metara, zatvarajući krug. Ali je pao na zemlju. Prekoračio je svoju granicu izdržljivosti. Da je samo odustao od one doline koju je još na kraju bio obuhvatio, i da je izostavio onaj pošumljeni deo. Paholk se uspravio na noge i posrčući pokušao nastaviti trčati.

Foto

Počeo se već spuštati suton. No, mogao je videti Baškire na svega nekoliko stotina metara, koji su ga dozivali. Dok su mu ti glasovi odzvanjali u ušima, Paholk se prisiljavao da pretrči zadnju deonicu, bacivši se konačno među mnoštvo, kao što je krug Sunca utonuo na horizontu. “Ovo je snažan i odlučan čovjek koji je zauzeo puno zemlje!” – kazao je starešina s divljenjem. Ali Paholk se nije micao. Zgrabili su ga i okrenuli na leđa. Oči su mu bile otvorene – i ukočene. „Da si zahvatio malo manje, još uvek bi bilo dovoljno. Ovako, dosta ti je dva kvadratna metra.“ Svi Baškiri su saosjećajno zakukali. Iskopali su mu grob. Bio je dug svega dva metra, za dužinu od glave do stopala.

Dakle: Koliko je čoveku potrebno zemlje?

To je pitanje s kojim se svako od nas, pre ili posle, mora susresti. Koliko je dovoljno? A odgovor je, naravno, da nikada ne mislimo da nam je dosta.

Ova priča nam govori da ljudi često postaju žrtve sopstvenih želja koje su višestruko prožete pohlepom za materijalnim stvarima. Međutim, problem sa materijalnim stvarima je u tome, što glad za njima nikada ne može da se zasiti, jer se radi o pogrešnoj metodolgiji zadovoljavanja duhovnih potreba čoveka.

Kao što ni žedan čovek ne može da ugasi svoju žeđ polivajući se kantom vode po glavi, tako ni duhovno žedan čovek ne može da ugasi svoju žeđ materijalnim stvarima…

Lav Tolstoj

Odgovori

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>