Divlja borovnica – najjači antioksidans na svetu za imunitet

Iako su komercijalna polja borovnice u ekspanziji, većina borovnica u Srbiji se još uvek bere na tradicionalan način – ručna berba u prirodi. Na Vlasini, na visini od 800 do 1.600 metara, borovnice ima u izobilju kao i na padinama Čemernika. Berba počinje krajem jula i početkom avgusta.

Borovnica je voće koje se realativno teško uzgaja, jer zahteva odredjen tip zemljišta i raste na velikim visinama, na planinama. Takođe, borovnica je vrlo teška za branje, s obzirom da se bobice promera par milimetara skrivaju ispod lišća omanjeg žbuna. Skupiti kilogram divljih borovnica je proces koji traje par sati za jednog odlučnog i veštog berača. Osim u slučaju da koristi takozvane češljeve, koji su zakonom zabranjeni, jer češalj za branje borovnica oštećuju biljku.

Zadnjih decenija ukrštanjem i selekcijom su stvorene hibridne sorte borovnica, koje su veće i daju bolje prinose, a najbolje uspevaju na Kopaoniku, Tari, Vlasini. Vrednost borovnica je sve veća. U zadnjih 10 godina njena cena na svetskom tržištu je udvostručena.

Jedan od razloga za njenu popularnost, osim dobrog ukusa su njeni zdravstveni kvaliteti. Naime, po istraživanju U.S. Department of Agriculture i studiji koja je merila aktivnost preko 40 vrsta voća i povrća kao antioksidansa, borovnica je osvojila ubedljivo prvo mesto. Posebno se u svojoj borbi protiv slobodnih radikala istakla divlja borovnica, koja ima značajno veće antioksidans sposobnosti od hibridne borovnice.

Bobice ove žbunaste biljke iz porodice vresova, čija je pradomovina Severna Amerika, koja u divljem obliku raste na umereno vlažnom zemljištu listopadnih bukovih šuma, sadrži organske kiseline, naročito jabučnu i limunsku, zatim šećer, pirokatehinske tanine, vitamine C i B, karotin, masna ulja, proteine.

Osim bobica, i listovi borovnice su lekoviti, jer su prava riznica minerala kalijuma, natrijuma, mangana, hroma, gvožđa, bakra. Takođe u obilju sadrži i vitamin C, organske kiseline, saponine, šećer i tanine. Da bi bili delotvorni, listove bi trebalo brati u proleće dok biljka cveta, a bobice tek kada su sasvim zrele. I osušene bobice su lekovite, a suše se u hladu ili u rerni na 40 stepeni. Sadrže brojne vredne sastojke, kao što su flobatanin, invertni šećer, organske kiseline (jabučnu, limunsku i ćilibarnu), pektin, vitamin C, karotin.

Oprez!

Naravno, to ne znači da borovnicu treba jesti u velikim količinama iako je lekovita. Ako je puno jedete može da vam napravi proliv. Takođe, ona obara šećer u krvi, pa ako borovnicu jedete previše pašćete u hiperglikemiju. I na kraju, borovnica je odlična za vid i oči, jer kao antioksidans deluje i na degeneratiovne promene u oku i čuva vid. Ali, sve samo umereno.