Neotkrivene lepote kanjona reke Jerme
od August 15, 2017 7:05 am 22,943 views0
Kanjon reke Jerme sa Vlaškim planinama u trouglu između Pirota, Dimitrovgrada i Babušnice, obiluje kulturno-istorijskim spomenicima, ali prirodnim lepotama za koje znaju samo retki zaljubljenici u prirodu i oni najodvažniji spremni za pentranje po kozjim stazama. Ovde se na jednom potezu mogu videti najuži kanjonski usek u Evropi, veliki broj pećina, krečnjačke figure poput onih u Đavoljoj varoši, ali i mnoštvo drugih retkosti od kojih zastaje dah.
Reka Jerma dugačka je 72 kilometara i interesantno je da izvire u Srbiji, u blizini Vlasinskog jezera, zatim prelazi u Bugarsku, gde je poznata kao Trnska reka, i na kraju se kod dimitrovgradskog sela Petačinci vraća u Srbiju, gde se kod pirotskog sela Sukovo uliva u Nišavu. Miroslav Dokman, planinar i vodič, kaže da je ovo jedan od predela Srbije sa sačuvanom prirodom jer je do 1927. godine ovaj kraj praktično bio neprohodan i van domašaja ljudi. Čovek je ovde prvi put ozbiljno ostavio svog traga kada je napravljena pruga uskog koloseka za rudnik visokokvalitetnog kamenog uglja Rakita. Rudnik je radio do sredine šezdesetih kada je ugašen, a oprema demontirana i poslata u Sloveniju.
Ovde je najuži kanjon u Evropi. U mestu koje ovdašnji ljudi zovu Cediljka, raspon između dve stene visoke više desetina metara je svega metar i po. Nažalost, čitav kraj je nedovoljno predstavljen, pa čak i žitelji okolnih gradova o njemu ne znaju dovoljno – kaže nam vodič Dokman. Banjskim turistima je znan po lekovitom izvoru, nazvanom Slonova zadnjica, na koju neodoljivo podseća. Mnogi znaju za Zvonačku banju, ali malo kome je poznato da ta nadaleko poznata voda, koja blagotvorno deluje na nervni sistem, potiče upravo iz podnožja Slonove zadnjice.
Trasom nekadašnje pruge uskog koloseka po kojoj je tutnjao “ćira” vozeći ugalj ka železničkoj stanici u Sukovu i rudare nazad ka Rakiti, već četiri decenije prolaze automobili. Od pruge je asfaltiranjem napravljen put, koji preko Sukova i Zvonca, vodi do Babušnice, odnosno od Vlasotinca do Leskovca.
Ova vijugava saobraćajnica obiluje prelepim kamenim mostovima. Sa jednog od njih se odvaja staza ka najvišem vrhu na Vlaškoj planini, ka Asenovom kaleu. Sa ovog uzvišenja, obeleženog krstom od peščara, koje se propinje na 1.300 metara pogled puca ka okolnim dubodolinama prema Dimitrovgradu, Babušnici i Pirotu, ali i ka useku kanjona Jerme. Ni danas nije jasno kako je krst dospeo na vrh planine, na koju se uspinju samo planinari i ljudi vični hodanju po kozjim stazama.
Na ulazu u bajkoviti kanjon reke Jerme, nedaleko od pitomine sela Vlasi, na levoj obali reke je nadaleko poznati manastir iz 14. veka, zadužbina Konstantina i Jelene Dejanović. Ovo srednjovekovno zdanje je pod zaštitom Uneska. Tu su između ostalog snimani i kadrovi nekih domaćih filmova – “Dorotej”, “Kosovski boj” i “Dvoboj za južnu prugu”.
Izvor: novosti.rs