Sunce je naš prijatelj

Život na našoj planeti dugujemo Suncu. Hiljadama godina čovečanstvo je živelo u skladu sa njegovom toplinom i koristilo blagodeti koje nudi. U novom milenijumu, taj odnos prisnosti se izgubio, prvenstveno zbog ozbiljne propagande koja nas je otuđila od našeg izvora života. Počeli smo da se plašimo Sunca.

Najpoznatiji i najbolje istražen je uticaj Sunca na sintezu vitamina D, kojeg 90-95% dobijamo pomoću njegove svetlosti. Vitamin D je osnovni faktor u procesu absorbcije kalcijuma, očuvanju zdravlja kostiju, i u zaštiti od ozbiljnih hroničnih bolesti tipa osteoporoze, dijabetesa, multiple skleroze i mnogih vrsta karcinoma. Lekari preporučuju da se u cilju što bolje sineteze vitamina D izlažemo Suncu bez krema sa zaštitinim faktorima u intervalima od po 15 minuta kad god imamo priliku za to.

Sunčeva svetlost podiže nivo serotonina, prirodnog hormona sreće. Iz tog razloga se osećamo bolje kad je napolju sunčan dan. Redovno izlaganje Suncu može pomoći kod blage depresije, naročito ako se kombinuje sa rekreacijom, poput šetnje u prirodi.

Studija Britanskog medicinskog žurnala je pokazala da je broj ljudi koji umiru usled srčanih problema daleko veći zimi nego leti, što se pripisuje nedostatku vitamina D, dok je u izveštaju medicinskog magazina The Lancet navedeno da je pad nivoa vitamina D direktno povezan sa povećanjem nivoa holesterola u krvi. Ista studija, koju je predvodio Dr Holick, je dokazala da terapija sunčanjem snižava krivni pritisak sa istim uspehom kao i farmakološka terapija.

Studija sprovedena u Finskoj je dokazala da je kod dece kojoj su u preventivne svrhe davani suplementi D vitamina, stopa pojave dijabetesa tipa I u ranoj mladosti smanjena za čak 80%. Skorašnje studije Dr Barbare Boucher iz Royal bolnice u Londonu, pokazala je da nedstatak vitamina D doprinosi razvoju dijabetesa tipa II kod odraslih osoba.

Usled efekta poznatog kao „photorepair“ naša koža najbolje zaceljuje u kontaktu sa Sunčevom svetlošću. Naučno je dokazano i da izlaganje Suncu smanjuje potrebu za analgeticima kod pacijenata u postoperativnom toku za čak 22% po satu, i umanjuje postoperativni stres. Kod hroničnih bolova, Sunčevi zraci pomažu tako što zagrevaju i opuštaju mišiće i umanjuju bolove kod upalnih oboljenja poput artritisa.

Sunce smanjuje nivo hormona melatonina koji negativno utiče na plodnost, i pozitivno utiče na produžetak fertilnog perioda. Sunce, i povećane doze vitamina D, dovode do poboljšanja kod policističnih jajnika i smanjuju tegobe koje to oboljenje izaziva. Istraživanja sprovedena u Turskoj dokazuju da žene koje se ne izlažu Suncu bar jedan sat nedeljno, ulaze u menopauzu sedam do osam godina ranije od onih koje uživaju u zracima Sunca. Sunčeva svetlost podiže i nivo testosterona kod muškaraca.

Melatonin reguliše san, tako da sa smanjenjem nivoa ovog hormona opada i potreba za spavanjam. Iz tog razloga leti imamo više energije, iako spavamo manje. Tome doprinosi i buđenje u doba kada već ima Sunca, za razliku od zime gde je buđenje u mraku neprirodno i teskobno za organizam.

Ljudska koža i potkožno vezivno tkivo u kontaktu sa Suncem povećavaju svoju aktivnost i metabolizam. Jednostavno rečeno, tope salo. Istraživanje rađeno na hispano i afroameričkoj populaciji u SAD koja u velikom procentu pati od gojaznosti, naročito gojaznosti abdominalnog tipa, pokazala je da je ovaj problem genetski uslovljen i povezan sa Suncem. Narodi koji potiču iz klimatski toplijih krajeva usled nedostatka Sunčeve svetlosti, na koju je genetska struktura ovih ljudi prilagođena, razvijaju sklonost ka gomilanju masnog tkiva u predelu struka koje služi kao skladište vitamina D rastopljenog u masti. Smatra se da je ovoj populaciji neophodno bar dva sata izlaganja UVB zračenju nedeljno da bi adekvatno proizvodili vitamin D i izbegli nagomilavanje prekomernih kilograma.

Izlaganje Suncu poboljšava stanje kože pogođene oboljenjima poput psorijaze, akni i ekcema, gde se sunčanje prepisuje kao deo standardne terapije. Bitno je znati da svetla, ružičasta koža, upija Sunčeve zrake pet puta brže nego tamna koža, i da terapijsko izlaganje Suncu bez krema sa zaštitinim faktorom kod osoba sa ovakvim tipom kože treba ograničiti na 15-20 minuta u periodima jake Sunčeve svetlosti.

Nikada ne boravite na Suncu toliko dugo da vam koža izgori. Upoznajte svoje telo, i sami odredite koliko vam izlaganje Suncu prija. Prihvatite njegove blagodeti bez straha. Sunce je naš prijatelj.

Izvor:http://www.medias.rs/ne-plasite-se-sunca