Upoznajte bagrem – mirisan, medonosan, lekovit

Bagrem je na našim prostorima jako spominjana biljka, no ipak retki su upoznati s njom na pravi način. Reč je o lekovitoj biljci koja se koristi za lečenje i uklanjanje mnogih tegoba. Ovo listopadno drvo poreklom iz Amerike, u Evropu je stiglo početkom 17. veka. Doneo ga je Žan Robin, baštovan sa francuskog dvora, po čijem imenu je i dobio naziv. U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo, kapinka…

Opis

Beli, ružičasti ili purpurnih boja, bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) i mirisom i raskošnom krošnjom nikoga ne ostavlja ravnodušnim.  Stablo bagrema je trnovito, a može da bude visoko čak 25 m, debljine do 50 cm. Listovi su neparno perasto složeni i čini ih 9-12 eliptičnih liski, dugih 2-6 cm i 1-3 cm širokih. Sam list je dug 10-30 cm. Cvet bagrema je u obliku  viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm. Izuzetnog opojnog mirisa koji privlači mnoštvo pčela. Plod bagrema je mahuna dužine oko 10 cm, tamnosmeđe boje sa 4-10 semenki.

Vreme branja i čuvanje

Cveta od aprila do kraja maja ili čak juna. Ako želite brati bagremov cvet, tada treba da znate da ga treba ubrati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad. Cvetovi se suše u senci i čuvaju u dobro zatvorenoj posudi, jer brzo gube aromu.

Sastav

Cvetovi bagrema sadrže vitamin C, eterično ulje, šećer, smolu i tanine, dok u semenkama ima oko 38% proteina, ugljenih hidrata, vitamina A, BI, B2, B6 i C te magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka, kalijuma, natrijuma, kalcijuma.

Recepti

Aromatični bagremov cvet izlučuje obilje nektara, ukusan je u svežem obliku, ali su pravi specijalitet kada se uvaljaju u testo za palačinke i isprže. Mahune se mogu konzervirati sušenjem i upotrebljavati kao povrće. Kuvano semenje bagrema dobra je zamena za pasulj, a prženo može da posluži kao surogat za kafu. Sok od bagrema se priprema isto kao i sok od zove, a odličan ukus ima i slatko od ove medonosne biljke kao i med od bagrema.

Lekovitost

U narodnoj medicini čaj od bagrema i to od osušenih cvetova koristi se u slučaju prehlada i kašlja, za snižavanje temperature, ublažavanje reumatskih bolova i zubobolje, a pritom je odličan antiseptik. Takođe, bagrem smanjuje lučenje želudačne kiseline i suzbija gorušicu, gastritis, ali i tegobe koje izaziva čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Med od bagrema je izuzetno lekovit i jedna je od najcenjenijih vrsta meda. Smiruje nervni sistem i otklanja posledice nakupljenog stresa,te nam pomaže u lečenju nesanice jer omogućava zdrav san. Bagremov med kao lek je veoma efikasan za lečenje prehlade i okrepljuje iscprljeni organizam. Najbolje ga je čuvati van domašaja svetlosti na sobnim temperaturama.

Kora je otrovna!

Osim stare kore bagrema, koja ima toksično dejstvo, treba izbegavati i zreo list i sirove semenke, jer mogu uzrokovati slabost, širenje zenica, povraćanje, krvavu dijareju, slabljenje pulsa, bledilo, pa čak i neku vrstu šoka našeg celokupnog organizma. Teži slučajevi trovanja bagremovom korom i lišćem ipak nisu zabeleženi, jer se ove otrovne supstance izbacuju povraćanjem.